НИ ДУГО СПАВАЊЕ НИЈЕ ДОБРО Наука утврдила да су спавалице под посебним здравственим ризиком
Иако се сан често представља као основа здравља, истраживања показују да и предуго спавање може бити аларм за узбуну.
На први поглед невина навика да се спава дуже од девет сати дневно може имати последице по здравље — од депресије, преко главобоља, до повећаног ризика од шлога.
Симптом, а не лек
Научници истичу да људи који редовно спавају више од девет сати ноћу често показују симптоме депресије. Иако се дуг сан понекад тумачи као бег од свакодневице или начин да се организам опорави, у многим случајевима реч је управо о последици емоционалног и психолошког оптерећења. Стручњаци упозоравају да треба разликовати узрок и последицу — несаница или дуг сан не морају бити корен проблема, већ његова манифестација.
Мање кретања, више килограма
Предуго спавање често иде руку под руку са мањом физичком активношћу. Када се дан „пресече“ дугим сном, смањује се време за кретање, што директно утиче на метаболизам и потрошњу енергије. Мање активности — више ризика од гојења.
Бол у глави као сигнал
Необјашњиве главобоље могу бити последица предугог боравка у кревету. Стручњаци објашњавају да промене у ритму спавања, нарочито викендима, могу утицати на ниво неуротрансмитера у мозгу, што резултира непријатним боловима у глави.
Ни премало, ни превише
Као и у свему, и када је реч о сну — кључ је у балансу. Идеално трајање сна за одраслу особу је између седам и осам сати током ноћи. Уместо да спавањем покушавамо да побегнемо од проблема, можда је боље да их — будни — почнемо решавати.
