NI DUGO SPAVANJE NIJE DOBRO Nauka utvrdila da su spavalice pod posebnim zdravstvenim rizikom
Iako se san često predstavlja kao osnova zdravlja, istraživanja pokazuju da i predugo spavanje može biti alarm za uzbunu.
Na prvi pogled nevina navika da se spava duže od devet sati dnevno može imati posledice po zdravlje — od depresije, preko glavobolja, do povećanog rizika od šloga.
Simptom, a ne lek
Naučnici ističu da ljudi koji redovno spavaju više od devet sati noću često pokazuju simptome depresije. Iako se dug san ponekad tumači kao beg od svakodnevice ili način da se organizam oporavi, u mnogim slučajevima reč je upravo o posledici emocionalnog i psihološkog opterećenja. Stručnjaci upozoravaju da treba razlikovati uzrok i posledicu — nesanica ili dug san ne moraju biti koren problema, već njegova manifestacija.
Manje kretanja, više kilograma
Predugo spavanje često ide ruku pod ruku sa manjom fizičkom aktivnošću. Kada se dan „preseče“ dugim snom, smanjuje se vreme za kretanje, što direktno utiče na metabolizam i potrošnju energije. Manje aktivnosti — više rizika od gojenja.
Bol u glavi kao signal
Neobjašnjive glavobolje mogu biti posledica predugog boravka u krevetu. Stručnjaci objašnjavaju da promene u ritmu spavanja, naročito vikendima, mogu uticati na nivo neurotransmitera u mozgu, što rezultira neprijatnim bolovima u glavi.
Ni premalo, ni previše
Kao i u svemu, i kada je reč o snu — ključ je u balansu. Idealno trajanje sna za odraslu osobu je između sedam i osam sati tokom noći. Umesto da spavanjem pokušavamo da pobegnemo od problema, možda je bolje da ih — budni — počnemo rešavati.
