ДРАСТИЧНО СТАРИМО САМО ДВА ПУТА У ЖИВОТУ Наука открива да је то баш у овим годинама ...

Научници су открили да људска бића старе на молекуларном нивоу у два убрзана налета – прво у доби од 44 године, а затим поново у 60. години. У студији објављеној у часопису Nature Aging, научници са Универзитета Станфорд и Технолошког универзитета Нанианг у Сингапуру пратили су 108 учесника, током неколико година, како би посматрали промене старења у њиховим молекулима - РНК, протеинима и микробиомима учесника.

Научници су открили да се људско старење не дешава постепено, линеарно. Уместо тога, већина молекула које су проучавали показала је убрзане, нелинеарне промене у доби од 44 и 60 година. Ксиаотао Схен, доцент за микробиомску медицину на технолошком универзитету Нанианг и први аутор студије, рекао је за ЦНН да резултати показују да "не старимо постепено". Неки временски периоди су посебно важни за наше старење и здравље, додао је он.

На пример, способност метаболизма кофеина значајно се смањује – прво око 40. године и још једном око 60. године. Компоненте укључене у метаболизам алкохола такође се смањују, посебно око 40. године, рекао је Мајкл Снајдер, председник одељења за генетику на Станфорду и аутор студије, за ЦНН, позивајући се на два таласа старења.

Снајдер је додао да, анегдотски, „људи често добијају повреде мишића и виде да њихова акумулација масти долази у 40-им годинама (повезано са метаболизмом липида), а дефинитивно саркопенија (губитак мишића) погађа људе у 60 -им – ово је веома велика ствар“.

Обе старосне групе су искусиле промене у протеинима који држе ткива заједно, што вероватно помаже да се објасне промене на кожи, мишићима и кардиоваскуларном систему, додао је он. Ризици од болести такође расту брже, посебно након 60 година. Студија је показала да су људи старији од 60 година подложнији кардиоваскуларним поремећајима, проблемима са бубрезима и дијабетесу типа 2. Проналажење оваквих образаца може помоćи у дијагнози и превенцији болести, наводи се у студији, у којој се истиче да су идентификовани и "клинички активни маркери" који се могу користити за побољшање управљања здравственом заштитом и благостања популације која стари.

Студија се фокусирала на учеснике између 25 и 75 година у просеку скоро две године. Сви учесници су живели у Калифорнији, били су здрави и долазили су из различитих етничких група. Сваких три до шест месеци узимани су им узорци крви, столице, коже и брисеви носа и усне шупљине.

Пошто се убрзано старење код жена могло приписати менопаузи (која је обично између 45 и 55 година), истраживачи су извршили анализу на одвојеним скуповима података за мушкарце и жене. На њихово изненађење, открили су да су резултати слични - сугеришуćи да прелазна тачка око 55 може бити уобичајена појава за оба пола. Претходна студија истраживача у Немачкој и Сједињеним Државама открила је да постоји још један "талас" старења око 75 година, али најновије истраживање није могло да потврди те налазе због ограниченог старосног распона кохорте у суђењу, рекао је Шен за CNN.

Што се тиче тога шта да одузму од својих откриćа, истраживачи саветују да се промени начин живота, као што је пијење мање алкохола и више вежбања када се ближе ове кључне године у 40-им и 60-им. Снајдер је саветовао људе који се приближавају својим 60-им да пазе на унос угљених хидрата и пију пуно воде како би помогли у раду бубрега. „Пажљивије водите рачуна о себи у одређеним временским тачкама током свог животног века“, саветовао је Шен.

Telegraf.rs/ Ona/ CNN