DRASTIČNO STARIMO SAMO DVA PUTA U ŽIVOTU Nauka otkriva da je to baš u ovim godinama ...

Naučnici su otkrili da ljudska bića stare na molekularnom nivou u dva ubrzana naleta – prvo u dobi od 44 godine, a zatim ponovo u 60. godini. U studiji objavljenoj u časopisu Nature Aging, naučnici sa Univerziteta Stanford i Tehnološkog univerziteta Naniang u Singapuru pratili su 108 učesnika, tokom nekoliko godina, kako bi posmatrali promene starenja u njihovim molekulima - RNK, proteinima i mikrobiomima učesnika.

Naučnici su otkrili da se ljudsko starenje ne dešava postepeno, linearno. Umesto toga, većina molekula koje su proučavali pokazala je ubrzane, nelinearne promene u dobi od 44 i 60 godina. Ksiaotao Shen, docent za mikrobiomsku medicinu na tehnološkom univerzitetu Naniang i prvi autor studije, rekao je za CNN da rezultati pokazuju da "ne starimo postepeno". Neki vremenski periodi su posebno važni za naše starenje i zdravlje, dodao je on.

Na primer, sposobnost metabolizma kofeina značajno se smanjuje – prvo oko 40. godine i još jednom oko 60. godine. Komponente uključene u metabolizam alkohola takođe se smanjuju, posebno oko 40. godine, rekao je Majkl Snajder, predsednik odeljenja za genetiku na Stanfordu i autor studije, za CNN, pozivajući se na dva talasa starenja.

Snajder je dodao da, anegdotski, „ljudi često dobijaju povrede mišića i vide da njihova akumulacija masti dolazi u 40-im godinama (povezano sa metabolizmom lipida), a definitivno sarkopenija (gubitak mišića) pogađa ljude u 60 -im – ovo je veoma velika stvar“.

Obe starosne grupe su iskusile promene u proteinima koji drže tkiva zajedno, što verovatno pomaže da se objasne promene na koži, mišićima i kardiovaskularnom sistemu, dodao je on. Rizici od bolesti takođe rastu brže, posebno nakon 60 godina. Studija je pokazala da su ljudi stariji od 60 godina podložniji kardiovaskularnim poremećajima, problemima sa bubrezima i dijabetesu tipa 2. Pronalaženje ovakvih obrazaca može pomoći u dijagnozi i prevenciji bolesti, navodi se u studiji, u kojoj se ističe da su identifikovani i "klinički aktivni markeri" koji se mogu koristiti za poboljšanje upravljanja zdravstvenom zaštitom i blagostanja populacije koja stari.

Studija se fokusirala na učesnike između 25 i 75 godina u proseku skoro dve godine. Svi učesnici su živeli u Kaliforniji, bili su zdravi i dolazili su iz različitih etničkih grupa. Svakih tri do šest meseci uzimani su im uzorci krvi, stolice, kože i brisevi nosa i usne šupljine.

Pošto se ubrzano starenje kod žena moglo pripisati menopauzi (koja je obično između 45 i 55 godina), istraživači su izvršili analizu na odvojenim skupovima podataka za muškarce i žene. Na njihovo iznenađenje, otkrili su da su rezultati slični - sugerišući da prelazna tačka oko 55 može biti uobičajena pojava za oba pola. Prethodna studija istraživača u Nemačkoj i Sjedinjenim Državama otkrila je da postoji još jedan "talas" starenja oko 75 godina, ali najnovije istraživanje nije moglo da potvrdi te nalaze zbog ograničenog starosnog raspona kohorte u suđenju, rekao je Šen za CNN.

Što se tiče toga šta da oduzmu od svojih otkrića, istraživači savetuju da se promeni način života, kao što je pijenje manje alkohola i više vežbanja kada se bliže ove ključne godine u 40-im i 60-im. Snajder je savetovao ljude koji se približavaju svojim 60-im da paze na unos ugljenih hidrata i piju puno vode kako bi pomogli u radu bubrega. „Pažljivije vodite računa o sebi u određenim vremenskim tačkama tokom svog životnog veka“, savetovao je Šen.

Telegraf.rs/ Ona/ CNN