ПСИХОЛОЗИ УПОЗОРАВАЈУ: Будући првачићи УЧЕ ПОГРЕШНЕ СТВАРИ, ОВО НЕ ЗНАЈУ
Упис ђака првака само што није кренуо, а у наредна два месеца деца ће посећивати лекаре, школу, разговарати са психологом и припремати се да у септембру крену у школу.
И док многи родитељи децу уче слова, сабирање, одузимање, шта је лево, а шта десно, које све планете постоје, заборављају да ништа од тога није превише битно за тај фамозни 1. септембар.
Психолошкиња Марина Надејин у разговору за Телеграф открила је где деца имају највише проблема када је упис у први разред у питању.
- Тестирамо предзнање које дете има, начин вербалне и невербалне комуникације, схватања... Други део теста, који се односи на ствари које су неопходне да би дете могло да прати наставу, се односи на то шта значи испред, иза, изнад, испод, која годишња доба постоје, колико има месеци и сличне ствари. Ипак, васпитачи у предшколском се труде да децу потпуно спреме за тај други део теста, уче их тим стварима, па у том смислу родитељи треба да буду опуштенији - објаснила је школска психолошкиња.
Припрема непотребна, али...
Она додаје и да је било каква припрема од стране родитељи и педагога за тај тест непотребна, а да може да буде и врло штетна.
- Постоји један универзални тест, али знамо да педагози умеју да припремају децу за тај тест и онда добијамо лоше резултате. Родитељи исто. То никако није добро, зато што прво, ми видимо да су деца припремљена, друго то може да их збуни, ако се ми одлучимо за неку другу методу, а треће дете прође тај тест као "звездица" и онда у школи не буде баш све тако битно, па дете одмах буде окарактерисано као ленчуга - објаснила је.
Ипак, приметила је да постоји пар универзалних проблема код неколико последњих генерација. Према њеном мишљењу, доста је деце која су сада презаштићена и несналажљива, вокабулар им је сужен и имају преозбиљно знање о неким, наизглед небитним стварима, а не знају неке основне ствари.
Знају заставе, не знају да је пролеће годишње доба
- Гледала сам децу која знају све заставе на свету, све главне градове, али не знају да је пролеће годишње доба. То само по себи није лоше, али није ни добро јер наш образовни систем, шта год ја мислила о њему, то не дозвољава, већ захтева од ђака да знају помало о свему. Дечије знање се шири, а не продубљује се. Исто тако сам видела децу која ломе језик и изговарају најкомпликованија имена, а немају довољно велики вокабулар. То, наравно, има везе са различитим медијима који су у њиховом животу од почетка, али родитељи и васпитачи су ту да то исправе и да их усмеравају - објаснила је.
Највећи проблем, међутим, види у томе што деца нису довољно самостална.
- Најчешће се ипак дешава да деца нису довољно самостална. Није у питању проблем интелектуалне природе. Она знају пуно тогА, али су презаштићена. Једноставно су им интелектуалне вештине задовољавајуће, али социјалне и емотивне нису. Тако се деси да учитељица подигне глас, јер је бука у одељењу, а да се та деца узнемире јер мисле да је то схватају лично, па се уплаше. Родитељи много тога раде уместо њих и не пуштају их да развијају те социјалне вештине. То може да буде озбиљан проблем - рекла је.
Све је решиво, само кад крене школа
Марина истиче да ништа то није страшно, јер се сви ти проблем реше после неколико месеци у школи.
Родитељи често брину о томе да ли су њихова деца спремна за школу, али истина је да су деца већ кроз свакодневне ситуације развила вештине које су им потребне. Психолошкиња Надејин подсећа на то да ниједан тест није пресудан и да је најважније да дете има подршку и сигурност код куће. Припрема за полазак у школу није нешто што се дешава у последњих неколико месеци – то је процес који траје од првог дана дететовог живота.
- Не постоји савршен родитељ, и не треба да постоји јер како би савршен родитељ припремио дете за овај несавршени свет? Чак и ми који смо стручњаци направимо понеку грешку са нашим дететом. Детету је потребно само да будемо блиски и да им пружимо подршку. Слуушајте своју децу, волите их и поштујте њихово мишљење и биће срећни и све ће бити како треба - закљчује.