ДИЈЕТА ЗА ДЕЦУ ТРАЖИ ПОСЕБАН ПРИСТУП Нутриционисткиња открила кључну грешку коју родитељи праве
Дијета за децу има једну кључну разлику у односу на здраву исхрану деце која не морају да мршаве, а која је то разлика открила нам је нутриционисткиња Теодора Маринковић.
Све више деце се суочава с проблемом гојазности, а правилна исхрана игра кључну улогу у решавању овог изазова. Нутриционисткиња Теодора Маринковић је за наш портал испричала како бисмо могли подржати своју децу у усвајању здравијих навика, али и како би требало да изгледа исхрана код малишана који се боре са гојазношћу.
Она је дала практичне савете о томе како прилагодити исхрану, које намирнице треба укључити, али и на шта родитељи треба да обрате пажњу како би избегли најчешће грешке.
Теодора се прво осврнула на то колико је правилна исхрана у најранијем периоду живота битна.
„Правилна исхрана у најранијем детињству јесте јако битна, јер на тај начин постављамо квалитетан темељ нашег здравља за неко касније доба. Кључну улогу у томе играју родитељи, јер су они ти који нам укорењују здраве навике у исхрани од малена. Уколико то није случај у одрастању неког детета, последице неправилне исхране могу бити видљиве како у првим годинама живота, тако и у каснијем периоду одрастања“, истиче она.
С обзиром да „здравље на уста улази“, занимало нас је и које су то најчешће последице и болести које се могу јавити код деце услед неправилне исхране.
„У ранијем детињству, услед неправилне исхране првенствено може доћи до споријег раста и развоја, јер дете не уноси адекватне нутријенте који су му неопходни у том периоду већ погрешне. Могу се јавити разна обољења попут дечијег дијабетеса, гојазности, анемије, ослабљеног имунитета који повлачи низ других последица (вируса, грипова…), може доћи и до бржег кварења зуба и појаве каријеса, појачане маљавости, појаве акни у адолесцентном добу, као и још до низа других компликација“, наводи нутриционисткиња.
А које су то најчешће грешке које родитељи праве у исхрани деце?
„Свако дете треба да има свакодневно 3 пуна оброка (доручак, ручак, вечеру) и 1-2 ужине између оброка. Поред правилне исхране, јако је битна и свакодневна хидратација – обавезна вода, више чајева у зимском периоду, док лети више конзумирања свеже цеђених сокова од поврћа и воћа. Највећа грешка родитеља је та што деци током дана дозвољавају „конзумирање нездравих намирница“ попут сланих грицкалица, слаткиша који су препуни засићених масти и простих шећера, са којима се деца брзо засите и онда не могу појести цео редовни оброк и ту настаје проблем који се огледа како у поремећају распореда и ритма оброка, тако и у постепеном додавању килограма, а касније и гојазности“, подвлачи Теодора.
За све родитеље који не могу увек да кажу „не“, нутриционисткиња има и речи утехе.
„Наравно, може се појести понекад и нешто „нездраво“, али се се мора знати време (када у току дана, никако ујутру на празан стомак нити пред редован оброк), мора се одредити мера (да не претерујемо са количином) и мора се знати учесталост (да то не буде сваки дан или више пута у току дана, већ на 4-5 дана)“, акцентује она.
Три намирнице које мала деца никако не смеју да конзумирају
Др Ранко Рајовић открио зашто деца која једу корицу од хлеба имају бољи имунитет
А када причамо о исхрани деце, немогуће не осврнути се на то шта клинци једу кад оду у школу. Питали смо Теодору колико исхрана у школи утиче на гојазност.
„Храна коју једу ван куће јако је битна, поготово током школске године, јер деца више времена проводе ван куће због свих обавеза и активности на које иду. Свако дете које не узима школску ужину, саветујем родитељима да је спакују деци, нека је понесу од куће. Ово је здравија опција, од оне да купују по фаст фудовима, пекарама, продавницама. На тај начин чувамо здравље наше деце, стварамо им здраве навике у исхрани, одржавамо им бољу концентрацију која је неопходна за време наставе, а и штедимо новац јер је куповна храна данас постала јако скупа“, препоручује Теодора.
Како треба да изгледа исхрана деце на дијети
„Што се тиче деце која су на дијети и оне која нису главна разлика је у ужинама. Деца која прате режим имају једну ужину, док су осталиме препоручене две.
Пример плана исхране за децу на режиму:
Доручак: пита са месом или сиром, проја, палента са млечним призвододом, омлет са спанаћем.
Ужина: сезонско воће, смоотхие, пудинг од чоколаде или ваниле.
Ручак: пилетина са поврћем, мусака са кромпиром, пуњене паприке уз обавезну сезонску свежу салату
Вечера: лаганија цезар салата, пилећа салата, туна салата.
Напомена је да све буде спремљено на здравији начин (маслиново уље, интегрално брашно, без вештачких зачина…) Заједно са тим, потребна је добра хидратација уз чајеве, сокове и воду.
„Када су грамаже оброка у питању, индивидуалне су, зависе од пола детета, узраста, телесне тежине, телесне висине, енергетских потреба детета као и физичке активности током дана, што најбоље оцењују дечији нутриционисти“, наводи Теодора.
Она је истакла и важност разговора са децом и освешћивања здравих навика.
„Са децом која су гојазна треба најпре попричати, предочити им проблем, указати им првенствено на здравствене последице које носе нездраве навике и гојазност, а које су много битније. Тек онда им указати на физичке, које наравно нису занемарљиве у данашње време“, навела је она.
