О важности присутности: Бити овде и сада

Ако смо стално између прошлости и будућности ми пропуштамо тај драгоцени тренутак, јер нисмо овде, јер нисмо присутни.

– Прошлост се већ догодила и не можемо је мењати, а будућност је неизвесна. Садашњост је једино што имамо. Многи се нађу у овом троуглу као у неком врзином колу: заглављени у прошлости, у страху од будућности, а погубљени у садашњости… А суштина нашег живота је свесност, јер када смо свесни онда знамо да имамо избор – да можемо да креирамо наше мисли. Ми нашим изборима креирамо своју реалност – упутила нас је психолог Весна Тривић.

Суштина разних метода које су данас актуелне у свету је повезивање са самим собом. То говоре и светски познати гуруи попут Мајкла Брауна (Процес присутности) и Екарта Тола (Моћ садашњег тренутка). Они нас уче да живимо овде и сада, јер овај тренутак постоји сада и више се неће поновити. Уколико смо стално или у прошлости или у будућности ми заправо пропуштамо једини тренутак када можемо да нешто урадимо или променимо – а то је наравно – садашњи тренутак.

Вежба присутности - дисање

Једна од најпростијих вежби присутности је дисање. Сви дишемо, углавном аутоматски – не размишљамо како то чинимо. Зато обратите пажњу на свој дах: какв је плитак или дубок? Да ли је удисај дужи, а издисај краћи, или је обрнуто? Да ли је дах гладак и лако клизи у плућа или не? Какв је издисај, да ли је он такође гладак, или „запиње“? Пробајте да дишете одређеним ритмом: удисај пуним плућима (бројите до 4), мала пауза (2), издисај тако да изађе сав ваздух и стомак се мало стегне и приближи кичми (4), па опет мала пауза (2). Забавите се својим дахом бар пет минута и видећете како сте умирили свој ум, а све време били у садашњем тренутку!

Деца највише живе у садашњем тренутку и могли бисмо о томе да учимо од њих. Зато када се играмо с њима – једноставно се играјмо и не мислимо шта ћемо спремити за ручак или које нас обавезе очекују... Врло је важно бити у садашњем тренутку и када се нађете на улици, у саобраћају, па било да сте возач или пешак битно је да сте присутни, да пратите ситуацију, јер управо тренуци када сте у мислима на једној страни, а ноге иду својим путем могу да се десе незгоде, повреде...

Многе ствари радимо аутоматски, што је добро, јер не морамо сваки пут да се сетимо како се једе, хода, како се плива, вози бицикл или ауто – наше је тело то научило и то сада радимо без муке и размишљања. Зато је једна од бољих вежби за присутност вожња бицикла, аута или просто ходање улицом. Ако вам је у једној руци мобилни телефон, а у другој волан  – запитајте се колико сте присутни? Део ваше пажње, хтели ви то или не, управо је посвећен телефону, односно разговору који водите... Колико вас тај разговор може одвући од ситуације у саобраћају када се буквално сваког тренутка нешто мења?

Једна од техника како бити присутан у садашњем тренутку је мајндфулнес медитација (што значи бити у потпуности присутан, када су ум и тело уједињени). Њу не морате упражњавати само седећи у лотос пози у мирном кутку свог дома него и на улици, док једете...

Наш ум је луталица

Занимало нас је зашто наш ум има ту потребу да стално лута, па смо одговор тражили код психолога.

– Способност имагинације је одлика људског ума да замишља ствари које не постоје (у садашњем тренутку). Ми можемо да стварамо менталне слике, мисли, емоције и телесне сензације. Ово су четири елемента који чине сваки наш свесни доживљај. Уколико је неки од тих доживљаја који стварамо у уму праћен јаким емоцијама и телесним сензацијама, ми имамо утисак да је то што замишљамо реално. Та тежња да све што се доживљава у свом уму и телу прогласи за реалност је просто својствена људима – објаснила нам је Весна Тривић.

– Суштина овог учења је да кроз ову врсту медитације можемо да научимо да живимо срећно у садашњем тренутку – и то је прави начин да се оствари мир у себи. Развијајући тај мир у себи, проширићемо га на своју околину и тако утицати да се шири на цео свет. На пример, медитирајући док једемо, радимо то у тишини и сву своју пажњу усмеравамо баш тој радњи. Прво храну посматрамо, да видимо каквог је облика, боје текстуре, мириса. Потом узмемо залогај и осетимо њену арому, полако жваћемо уживајући у пуноћи укуса што нам та храна пружа. Осећамо и захвалност уживајући у сваком залогају. Колико је то другачије од ружне навике да се само натрпа у себе радећи нешто друго или гледајући ТВ. Тада и не можемо да осетимо прави укус хране, нити знамо када смо сити – открила нам је хомеопата и психотерапеут Катарина Гађански, која је ову праксу увела у раду са својим пацијентима.

Лепо је живети у садашњости, повећавајући своју свесност, али како да се одрекнемо својих планова, маштања, снова... Да ли то такође значи да бришемо своју прошлост?

– Ако никада нисте сањарили о будућности – како ћете се припремити за њу? Или ако не размишљате о прошлости – како можете имати сазнања како свет функционише? Ако не живите у садашњем тренутку – како да стекнете искуство? Живети у садашњем тренутку не значи немати прошлост и не планирати своју будућност. Живети у садашњости само значи не бити везан, не бити роб ни прошлости нити будућности – објаснила нам је Весна Тривић, психолог.

Марина Јабланов Стојановић