O važnosti prisutnosti: Biti ovde i sada
NOVI SAD: Da li ste nekad imali priliku da vidite vevericu koja u dva minuta obiđe celo dvorište i svo drveće u njemu – upravo su takve naše misli kao ta skakutava veverica: čas su u prošlosti, čas u budućnosti, a mi imamo samo sadašnji trenutak u kojemo zaista možemo nešto da uradimo.
Ako smo stalno između prošlosti i budućnosti mi propuštamo taj dragoceni trenutak, jer nismo ovde, jer nismo prisutni.
– Prošlost se već dogodila i ne možemo je menjati, a budućnost je neizvesna. Sadašnjost je jedino što imamo. Mnogi se nađu u ovom trouglu kao u nekom vrzinom kolu: zaglavljeni u prošlosti, u strahu od budućnosti, a pogubljeni u sadašnjosti… A suština našeg života je svesnost, jer kada smo svesni onda znamo da imamo izbor – da možemo da kreiramo naše misli. Mi našim izborima kreiramo svoju realnost – uputila nas je psiholog Vesna Trivić.
Suština raznih metoda koje su danas aktuelne u svetu je povezivanje sa samim sobom. To govore i svetski poznati gurui poput Majkla Brauna (Proces prisutnosti) i Ekarta Tola (Moć sadašnjeg trenutka). Oni nas uče da živimo ovde i sada, jer ovaj trenutak postoji sada i više se neće ponoviti. Ukoliko smo stalno ili u prošlosti ili u budućnosti mi zapravo propuštamo jedini trenutak kada možemo da nešto uradimo ili promenimo – a to je naravno – sadašnji trenutak.
Vežba prisutnosti - disanje
Jedna od najprostijih vežbi prisutnosti je disanje. Svi dišemo, uglavnom automatski – ne razmišljamo kako to činimo. Zato obratite pažnju na svoj dah: kakv je plitak ili dubok? Da li je udisaj duži, a izdisaj kraći, ili je obrnuto? Da li je dah gladak i lako klizi u pluća ili ne? Kakv je izdisaj, da li je on takođe gladak, ili „zapinje“? Probajte da dišete određenim ritmom: udisaj punim plućima (brojite do 4), mala pauza (2), izdisaj tako da izađe sav vazduh i stomak se malo stegne i približi kičmi (4), pa opet mala pauza (2). Zabavite se svojim dahom bar pet minuta i videćete kako ste umirili svoj um, a sve vreme bili u sadašnjem trenutku!
Deca najviše žive u sadašnjem trenutku i mogli bismo o tome da učimo od njih. Zato kada se igramo s njima – jednostavno se igrajmo i ne mislimo šta ćemo spremiti za ručak ili koje nas obaveze očekuju... Vrlo je važno biti u sadašnjem trenutku i kada se nađete na ulici, u saobraćaju, pa bilo da ste vozač ili pešak bitno je da ste prisutni, da pratite situaciju, jer upravo trenuci kada ste u mislima na jednoj strani, a noge idu svojim putem mogu da se dese nezgode, povrede...
Mnoge stvari radimo automatski, što je dobro, jer ne moramo svaki put da se setimo kako se jede, hoda, kako se pliva, vozi bicikl ili auto – naše je telo to naučilo i to sada radimo bez muke i razmišljanja. Zato je jedna od boljih vežbi za prisutnost vožnja bicikla, auta ili prosto hodanje ulicom. Ako vam je u jednoj ruci mobilni telefon, a u drugoj volan – zapitajte se koliko ste prisutni? Deo vaše pažnje, hteli vi to ili ne, upravo je posvećen telefonu, odnosno razgovoru koji vodite... Koliko vas taj razgovor može odvući od situacije u saobraćaju kada se bukvalno svakog trenutka nešto menja?
Jedna od tehnika kako biti prisutan u sadašnjem trenutku je majndfulnes meditacija (što znači biti u potpunosti prisutan, kada su um i telo ujedinjeni). Nju ne morate upražnjavati samo sedeći u lotos pozi u mirnom kutku svog doma nego i na ulici, dok jedete...
Naš um je lutalica
Zanimalo nas je zašto naš um ima tu potrebu da stalno luta, pa smo odgovor tražili kod psihologa.
– Sposobnost imaginacije je odlika ljudskog uma da zamišlja stvari koje ne postoje (u sadašnjem trenutku). Mi možemo da stvaramo mentalne slike, misli, emocije i telesne senzacije. Ovo su četiri elementa koji čine svaki naš svesni doživljaj. Ukoliko je neki od tih doživljaja koji stvaramo u umu praćen jakim emocijama i telesnim senzacijama, mi imamo utisak da je to što zamišljamo realno. Ta težnja da sve što se doživljava u svom umu i telu proglasi za realnost je prosto svojstvena ljudima – objasnila nam je Vesna Trivić.
– Suština ovog učenja je da kroz ovu vrstu meditacije možemo da naučimo da živimo srećno u sadašnjem trenutku – i to je pravi način da se ostvari mir u sebi. Razvijajući taj mir u sebi, proširićemo ga na svoju okolinu i tako uticati da se širi na ceo svet. Na primer, meditirajući dok jedemo, radimo to u tišini i svu svoju pažnju usmeravamo baš toj radnji. Prvo hranu posmatramo, da vidimo kakvog je oblika, boje teksture, mirisa. Potom uzmemo zalogaj i osetimo njenu aromu, polako žvaćemo uživajući u punoći ukusa što nam ta hrana pruža. Osećamo i zahvalnost uživajući u svakom zalogaju. Koliko je to drugačije od ružne navike da se samo natrpa u sebe radeći nešto drugo ili gledajući TV. Tada i ne možemo da osetimo pravi ukus hrane, niti znamo kada smo siti – otkrila nam je homeopata i psihoterapeut Katarina Gađanski, koja je ovu praksu uvela u radu sa svojim pacijentima.
Lepo je živeti u sadašnjosti, povećavajući svoju svesnost, ali kako da se odreknemo svojih planova, maštanja, snova... Da li to takođe znači da brišemo svoju prošlost?
– Ako nikada niste sanjarili o budućnosti – kako ćete se pripremiti za nju? Ili ako ne razmišljate o prošlosti – kako možete imati saznanja kako svet funkcioniše? Ako ne živite u sadašnjem trenutku – kako da steknete iskustvo? Živeti u sadašnjem trenutku ne znači nemati prošlost i ne planirati svoju budućnost. Živeti u sadašnjosti samo znači ne biti vezan, ne biti rob ni prošlosti niti budućnosti – objasnila nam je Vesna Trivić, psiholog.
Marina Jablanov Stojanović