ЛИМФНА ДРЕНАЖА није само козметика, помаже и ОНКОЛОШКИМ ПАЦИЈЕНТИМА

– Лимфни систем је саставни део имуног система и чине га лимфни судови: без лимфе не бисмо могли да живимо – каже виши физиотерапеут и сертификовани лимфотерапеут Сузана Милетић из Земуна. – Она носи све нуспродукте рада нашег организма, све што не ваља. Све што не може да уђе у венски, улази у лимфни систем, одлази до лимфних чворова, ту се филтрира, прочишћена лимфа наставља даље. Њена улога је да регенерише ткива, штетне материје прелазе у венски крвоток и избацују се напоље.

Како истиче наша саговорница, која ради као наставник практичне наставе у Фармацеутско-физиотерапеутској школи и Медицинској школи „Василије Острошки” у Београду, 20 до 30 одсто пацијената којима су уклоњени лимфни чворови, добије лимфедем. Он најчешће настаје као последица зрачења и то се врло често дешава код жена које су оперисале дојку. Важно је рећи и да је лимфедем хроничан, може да се појави и 20 година после зрачења, а најбитније је да се, чим приметите први оток, јавите сертификованом физиотерапеуту. Јер, вратиће се и неће отићи, а да вам помогне може само медицински радник који је за то обучен.

– Први оток зна да се повуче, онај други, нажалост, постане трајно стање – каже наша саговорница. – Некад тај други оток толико нарасте да мора да се ради и бандажа руке, а то већ кошта. Многе пацијенткиње морају да носе и посебну бандажу, такозвани рукав, што такође кошта, пошто мора да се мења на шест месеци, а РФЗО не покрива те трошкове.

У таквој ситуацији веома је важно реаговати на време. Кад постоји лимфедем, рука отиче, постаје напета, тврда. Јавља се бол, због притиска тог отока на локална ткива пацијенти се жале да им рука трне, да је не осећају, да је тешка, да су им покрети ограничени. Највише се жале на нелагодност, тескобу, као да су у оклопу, као да ће да прсне рука. Кад раде лимфну дренажу, кад носе рукав, смањује се оток, рука омекша, добије се боља покретљивост, а с рукавом се трудимо да одржимо оно што смо дренажом постигли, а то је да оток буде мањи и да не расте, поручује Сузана Милетић.

На питање колико често онколошки пацијенти треба да раде дренажу, Сузана одговара да од степена лимфадема и његове величине зависи и дужина третмана.

–  Велика је разлика код оних који имају очуване лимфне чворове и оних којима су одстрањени. Код очуваних може да се ради дренажа једном у месец дана. Међутим, код пацијената којима су одстрањени лимфни чворови, ради се комплетна деконгестивна физикална терапија. Та терапија подразумева да се ради лимфна дренажа, бандажа, да се раде вежбе и да се негује кожа руке. Кад се изводи лимфна дренажа, покрети морају да буду благи, нежни, ритмични, али спори, зато што лимфа тече споро и притисак не сме да буде јак. Ако га правилно дозирамо, лагано гурамо лимфу кроз крвне судове. Лимфна дренажа ради се у супротном правцу од масаже - од горе ка доле – изричита је Сузана и додаје да лимфу помера наше кретање и наше дисање, па је важно кретати се.

Користи имају и дијабетичари

Лимфну дренажу у козметичке сврхе раде најчешће жене. Оне се одлучују за антицелулит масажу, а потом и лимфну. Најбоље резултате у губљењу обима и килограма даје комбинована терапија. Кад се ради лимфна дренажа једном недељно или једном у две недеље, кожа постаје мекша, баршунаста, смањују се боре. Лимфна дренажа може да се користи у циљу релаксације, код људи који су гојазни, код дијабетичара, код оних који седе по цео дан, па имају склоност да им отекну ноге, задржавају воду, као и код људи који се слабо или слабије крећу. Може да буде корисна и код људи који имају неки хормонски поремећај, као и код људи који имају васкуларне тегобе.

Као код сваког лека или лековите методе, постоје ситуације у којима ова врста терапије не може да се ради.

– Контраиндикована је ако постоји сумња на тромб или постоји тромбоцитопенија, висока температура, малигна обољења, висок притисак. Лимфна дренажа не ради се ни када пацијент болује од неког инфективног обољења, срчаног и бубрежног обољења, где се јављају бубрежни отоци, ако је у питању тромбоза, тромбофлебитис. Ако је у питању малигно обољење, постоји опасност да се овом терапијом буквално разнесу малигне ћелије по телу – каже ова физиотерапеуткиња и професорка.

Сузана Милетић лимфном дренажом бави се 20 година, а 14 терапијом лимфедема.

–  У медицинској школи предајем лимфну дренажу терапеутима. За дренажу код пацијената којима су одстрањени лимфни чворови постоји обука у Аустрији, Немачкој, Словенији и Хрватској – каже Сузана, која је овај сертификат добила прва  у Србији, а данас их има деветоро.

Ивана Радоичић