LIMFNA DRENAŽA nije samo kozmetika, pomaže i ONKOLOŠKIM PACIJENTIMA
Kada se spomene salon masaže, osim onih s Tajlanda, o kojima nećemo, ljudi pomisle na estetske masaže uklanjanja celulita, podizanja tonusa lica, podmlađivanja i zatezanja. Masaža je, međutim, mnogo više od toga: neke tehnike mogu da spasu život, a jedna od njih je - limfna drenaža.
– Limfni sistem je sastavni deo imunog sistema i čine ga limfni sudovi: bez limfe ne bismo mogli da živimo – kaže viši fizioterapeut i sertifikovani limfoterapeut Suzana Miletić iz Zemuna. – Ona nosi sve nusprodukte rada našeg organizma, sve što ne valja. Sve što ne može da uđe u venski, ulazi u limfni sistem, odlazi do limfnih čvorova, tu se filtrira, pročišćena limfa nastavlja dalje. Njena uloga je da regeneriše tkiva, štetne materije prelaze u venski krvotok i izbacuju se napolje.
Kako ističe naša sagovornica, koja radi kao nastavnik praktične nastave u Farmaceutsko-fizioterapeutskoj školi i Medicinskoj školi „Vasilije Ostroški” u Beogradu, 20 do 30 odsto pacijenata kojima su uklonjeni limfni čvorovi, dobije limfedem. On najčešće nastaje kao posledica zračenja i to se vrlo često dešava kod žena koje su operisale dojku. Važno je reći i da je limfedem hroničan, može da se pojavi i 20 godina posle zračenja, a najbitnije je da se, čim primetite prvi otok, javite sertifikovanom fizioterapeutu. Jer, vratiće se i neće otići, a da vam pomogne može samo medicinski radnik koji je za to obučen.
– Prvi otok zna da se povuče, onaj drugi, nažalost, postane trajno stanje – kaže naša sagovornica. – Nekad taj drugi otok toliko naraste da mora da se radi i bandaža ruke, a to već košta. Mnoge pacijentkinje moraju da nose i posebnu bandažu, takozvani rukav, što takođe košta, pošto mora da se menja na šest meseci, a RFZO ne pokriva te troškove.
U takvoj situaciji veoma je važno reagovati na vreme. Kad postoji limfedem, ruka otiče, postaje napeta, tvrda. Javlja se bol, zbog pritiska tog otoka na lokalna tkiva pacijenti se žale da im ruka trne, da je ne osećaju, da je teška, da su im pokreti ograničeni. Najviše se žale na nelagodnost, teskobu, kao da su u oklopu, kao da će da prsne ruka. Kad rade limfnu drenažu, kad nose rukav, smanjuje se otok, ruka omekša, dobije se bolja pokretljivost, a s rukavom se trudimo da održimo ono što smo drenažom postigli, a to je da otok bude manji i da ne raste, poručuje Suzana Miletić.
Na pitanje koliko često onkološki pacijenti treba da rade drenažu, Suzana odgovara da od stepena limfadema i njegove veličine zavisi i dužina tretmana.
– Velika je razlika kod onih koji imaju očuvane limfne čvorove i onih kojima su odstranjeni. Kod očuvanih može da se radi drenaža jednom u mesec dana. Međutim, kod pacijenata kojima su odstranjeni limfni čvorovi, radi se kompletna dekongestivna fizikalna terapija. Ta terapija podrazumeva da se radi limfna drenaža, bandaža, da se rade vežbe i da se neguje koža ruke. Kad se izvodi limfna drenaža, pokreti moraju da budu blagi, nežni, ritmični, ali spori, zato što limfa teče sporo i pritisak ne sme da bude jak. Ako ga pravilno doziramo, lagano guramo limfu kroz krvne sudove. Limfna drenaža radi se u suprotnom pravcu od masaže - od gore ka dole – izričita je Suzana i dodaje da limfu pomera naše kretanje i naše disanje, pa je važno kretati se.
Koristi imaju i dijabetičari
Limfnu drenažu u kozmetičke svrhe rade najčešće žene. One se odlučuju za anticelulit masažu, a potom i limfnu. Najbolje rezultate u gubljenju obima i kilograma daje kombinovana terapija. Kad se radi limfna drenaža jednom nedeljno ili jednom u dve nedelje, koža postaje mekša, baršunasta, smanjuju se bore. Limfna drenaža može da se koristi u cilju relaksacije, kod ljudi koji su gojazni, kod dijabetičara, kod onih koji sede po ceo dan, pa imaju sklonost da im oteknu noge, zadržavaju vodu, kao i kod ljudi koji se slabo ili slabije kreću. Može da bude korisna i kod ljudi koji imaju neki hormonski poremećaj, kao i kod ljudi koji imaju vaskularne tegobe.
Kao kod svakog leka ili lekovite metode, postoje situacije u kojima ova vrsta terapije ne može da se radi.
– Kontraindikovana je ako postoji sumnja na tromb ili postoji trombocitopenija, visoka temperatura, maligna oboljenja, visok pritisak. Limfna drenaža ne radi se ni kada pacijent boluje od nekog infektivnog oboljenja, srčanog i bubrežnog oboljenja, gde se javljaju bubrežni otoci, ako je u pitanju tromboza, tromboflebitis. Ako je u pitanju maligno oboljenje, postoji opasnost da se ovom terapijom bukvalno raznesu maligne ćelije po telu – kaže ova fizioterapeutkinja i profesorka.
Suzana Miletić limfnom drenažom bavi se 20 godina, a 14 terapijom limfedema.
– U medicinskoj školi predajem limfnu drenažu terapeutima. Za drenažu kod pacijenata kojima su odstranjeni limfni čvorovi postoji obuka u Austriji, Nemačkoj, Sloveniji i Hrvatskoj – kaže Suzana, koja je ovaj sertifikat dobila prva u Srbiji, a danas ih ima devetoro.
Ivana Radoičić