Др Мирјана Анђелић: Како да хормони не буду бауци

Модерна наука је потврдила да они заиста јесу хемијски гласници који шаљу ћелијама одређене поруке које покрећу њихов рад. Када је организам здрав њихово усклађено деловање ни не примећујемо, али када се та фина равнотежа наруши и те како се осети њихов недостатак или прекомерно лучење, а жиот може да постане прави пакао. Да би се лакше снашли у том свету хормона замолили смо новосадског гинеколога др Мирјану Анђелић да нам објасни у чему су разлике између природних, биоидентичних и синтетских хормона.

– Забуну прави назив природни хормони. Заправо, природни хормони су супстанце које се налазе у биљном или животињском свету, али нису идентични људским, док биоидентични хормони могу да се синтетишу у лабораторијама, или да се лабораторијски дорађују природни хормони. Када се помену биоидентични хормони, онда се мисли на полне хормоне који су, по својој биохемијској структури идентични хормонима који се производе у нашем телу. Биоидентични полни хормони су естрадиол, естриол, прогестерон, тестостерон, ДХЕА (дехидроепиандростерон).

Када се и зашто они примењују?

– Ови хормони се користе за надокнаду у периоду перименопаузе и постменопаузе. Ова надокнада се зове хормонска супституциона терапија (ХСТ). На другој страни, супротно од биоидентичних хормона су конвенционални хормони чија структура није идентична хуманим. То су на пример коњски естрогени или синтетски прогестини (слични прогестерону) као што је норетистерон, норгестимат, линестренол, медрогсипрогестерон ацетат.

Које проблеме може да донесе конвенционална хормонска терапија?

– Конвенционална хормонска супституциона терапија је подигла велику прашину почетком овог века, када је велика међународна студија (Women’s Health Инитиативе, WHI) која је обухватала неколико стотина хиљада жена, нагло прекинута, јер су укључене жене много чешће оболевале од карцинома дојке и кардиоваскуларних болести (инфаркт срца и тромбоемболије плућа) од контролне групе жена. Овде су били орално употребљени конвенционални хормонски препарати са фиксном концентрацијом коњског естрогена и синтетског прогестерона.

Напоменула бих, да су и пре ове студије, превасходно у Америци, неки лекари, натуропати (лекари природне или персонализоване медицине) преписивали биоидентичне хормоне својим пацијенткињама. Они нису могли да се купе као готов производ, него су се правили у апотекама по специјалној рецептури за сваког пацијента. Естрогени су се користили у виду гела или фластера и то као 17-бета- естрадиол или естрадиол ацетат, који се апликују преко коже. На овај начин заобилази се јетра, као место где се ови хормони деактивирају.

У чему је предност биоидентичних хормона?

– Тако се избегава употреба много већих доза естрогена и стварање штетних метаболита који доводе до тромбозе у крвним судовима и одговорни су за рак дојке. Што се прогестерона тиче, биоидентична форма је спакована у микрогрануле, тако да се зове микронизовани прогестерон, и тако је избегнуто његово брзо разлагање још у желуцу.

Зашто се и овај хормон не апликује преко коже?

– Употреба прогестерона преко коже делује само на месту апликације, али има мало системско деловање. Тако да орална или вагинална употреба биоидентичног прогестерона мора да се спроводи 10 до 14 дана код жена које су у перименопаузи, а код жена које су у постменопаузи, континуирано сваки дан, заједно са гелом или фластером који садржи естрадиол. Поједини естрогенски гелови имају и естриол и естрадиол, па се зову БИ ЕСТ.

Каква је улога овог хормона?

– За естриол се верује да има протективну улогу у настанку карцинома дојке, као и биоидентични прогестерон. За разлику од конвенционалних или небиоидентичних прогестина чија структура је доводила да се ове суптанце „каче” на рецепторе других хормона, а не само на прогестеронске рецепторе, биоидентични прогестерон тачно се закачи само на прогестеронски рецептор.Тако су конвенционалне хормонске формуле имале и дејство као хормони надбубрежне жлезде или као тестостерон, па су жене имале повишени крвни притисак, појаву акни или длака на лицу и дојкама. То се са биоидентичним хормонима не може десити.

Да ли терапија са биоидентичним хормонима има и неких недостатака?

– Недостатак ове терапије са биоидентичним хормонима је што се морају одвојено и свакодневно користити и што су чешћа пробојна матерична крварења која, по правилу узнемиравају жене, мада не значе постојање малигнитета. То има за последицу чешћу посету гинекологу и потребу да се жене боље упуте у своју хормонску ситуацију и да, уз адекватну сарадњу са лекаром, саме науче да дозирају и мењају своју терапију. Да би ова терапија била савршена, (а често се додаје и тестостерон, у виду вагиналета или гела, самостално или у комбинацији са прогестероном) потребно је чешће одређивање хормона у пљувачки.

Зашто баш у пљувачки?

– Тестови из крви могу да помогну, али су далеко непоузданији, а вађење крви сваки дан, три пута у току целог месеца, није прихватљиво. Зато се лабораторијски прати стање хормона у пљувачки у току целог месеца, три пута дневно. На жалост ови тестови још увек не постоје у нашој земљи, али се могу радити у иностранству...

Да ли се биоидентични хормони могу наћи на нашем тржишту?

– На нашем тржишту постоје биоидентични естрадиол и микронизовани прогестерон који морају одвојено да се користе, а дозирање је индивидуално за сваку пацијенткињу у зависности од њене клиничке слике и налаза концентрације хормона у крви. Комбинација БИ ЕСТ-а (естриол и естрадиол), микронизованог прогестерона и тестостерона у различитим размерама и концентрацијама, се још увек индивидуално не праве у нашим апотекама. Наводно је законодавство у овим случајевима компликовано, јер апотеке не могу да гарантују да се у свакој вагиналети или таблети налази исти састав, јер је то мануфактурни начин производње. Ипак има фабричких паковања гелова, крема и хормонских фластера одређене концентрације хормона.

Који је ваш савет, шта ви препоручујете вашим пацијенткињама?

– Биоидентични хормони најчешће немају нежељених ефеката, али понекад имају слабије дејство нарочито код млађих жена, зато препоручујем мало више стрпљења и мало дужу употребу. Додуше, код неких жена нема дејства преко коже, па се морају користити синтетски који су агресивнији за организам и имају више нежељених ефекат. За старосну групу изнад 50 година су идеални, јер њихово дејство је благотворно и не оштећује организам, пре свега јетру, а не доводи ни до појаве тромбозе.

Марина Јабланов Стојановић