Dr Mirjana Anđelić: Kako da hormoni ne budu bauci

Moderna nauka je potvrdila da oni zaista jesu hemijski glasnici koji šalju ćelijama određene poruke koje pokreću njihov rad. Kada je organizam zdrav njihovo usklađeno delovanje ni ne primećujemo, ali kada se ta fina ravnoteža naruši i te kako se oseti njihov nedostatak ili prekomerno lučenje, a žiot može da postane pravi pakao. Da bi se lakše snašli u tom svetu hormona zamolili smo novosadskog ginekologa dr Mirjanu Anđelić da nam objasni u čemu su razlike između prirodnih, bioidentičnih i sintetskih hormona.

– Zabunu pravi naziv prirodni hormoni. Zapravo, prirodni hormoni su supstance koje se nalaze u biljnom ili životinjskom svetu, ali nisu identični ljudskim, dok bioidentični hormoni mogu da se sintetišu u laboratorijama, ili da se laboratorijski dorađuju prirodni hormoni. Kada se pomenu bioidentični hormoni, onda se misli na polne hormone koji su, po svojoj biohemijskoj strukturi identični hormonima koji se proizvode u našem telu. Bioidentični polni hormoni su estradiol, estriol, progesteron, testosteron, DHEA (dehidroepiandrosteron).

Kada se i zašto oni primenjuju?

– Ovi hormoni se koriste za nadoknadu u periodu perimenopauze i postmenopauze. Ova nadoknada se zove hormonska supstituciona terapija (HST). Na drugoj strani, suprotno od bioidentičnih hormona su konvencionalni hormoni čija struktura nije identična humanim. To su na primer konjski estrogeni ili sintetski progestini (slični progesteronu) kao što je noretisteron, norgestimat, linestrenol, medrogsiprogesteron acetat.

Koje probleme može da donese konvencionalna hormonska terapija?

– Konvencionalna hormonska supstituciona terapija je podigla veliku prašinu početkom ovog veka, kada je velika međunarodna studija (Women’s Health Initiative, WHI) koja je obuhvatala nekoliko stotina hiljada žena, naglo prekinuta, jer su uključene žene mnogo češće obolevale od karcinoma dojke i kardiovaskularnih bolesti (infarkt srca i tromboembolije pluća) od kontrolne grupe žena. Ovde su bili oralno upotrebljeni konvencionalni hormonski preparati sa fiksnom koncentracijom konjskog estrogena i sintetskog progesterona.

Napomenula bih, da su i pre ove studije, prevashodno u Americi, neki lekari, naturopati (lekari prirodne ili personalizovane medicine) prepisivali bioidentične hormone svojim pacijentkinjama. Oni nisu mogli da se kupe kao gotov proizvod, nego su se pravili u apotekama po specijalnoj recepturi za svakog pacijenta. Estrogeni su se koristili u vidu gela ili flastera i to kao 17-beta- estradiol ili estradiol acetat, koji se aplikuju preko kože. Na ovaj način zaobilazi se jetra, kao mesto gde se ovi hormoni deaktiviraju.

U čemu je prednost bioidentičnih hormona?

– Tako se izbegava upotreba mnogo većih doza estrogena i stvaranje štetnih metabolita koji dovode do tromboze u krvnim sudovima i odgovorni su za rak dojke. Što se progesterona tiče, bioidentična forma je spakovana u mikrogranule, tako da se zove mikronizovani progesteron, i tako je izbegnuto njegovo brzo razlaganje još u želucu.

Zašto se i ovaj hormon ne aplikuje preko kože?

– Upotreba progesterona preko kože deluje samo na mestu aplikacije, ali ima malo sistemsko delovanje. Tako da oralna ili vaginalna upotreba bioidentičnog progesterona mora da se sprovodi 10 do 14 dana kod žena koje su u perimenopauzi, a kod žena koje su u postmenopauzi, kontinuirano svaki dan, zajedno sa gelom ili flasterom koji sadrži estradiol. Pojedini estrogenski gelovi imaju i estriol i estradiol, pa se zovu BI EST.

Kakva je uloga ovog hormona?

– Za estriol se veruje da ima protektivnu ulogu u nastanku karcinoma dojke, kao i bioidentični progesteron. Za razliku od konvencionalnih ili nebioidentičnih progestina čija struktura je dovodila da se ove suptance „kače” na receptore drugih hormona, a ne samo na progesteronske receptore, bioidentični progesteron tačno se zakači samo na progesteronski receptor.Tako su konvencionalne hormonske formule imale i dejstvo kao hormoni nadbubrežne žlezde ili kao testosteron, pa su žene imale povišeni krvni pritisak, pojavu akni ili dlaka na licu i dojkama. To se sa bioidentičnim hormonima ne može desiti.

Da li terapija sa bioidentičnim hormonima ima i nekih nedostataka?

– Nedostatak ove terapije sa bioidentičnim hormonima je što se moraju odvojeno i svakodnevno koristiti i što su češća probojna materična krvarenja koja, po pravilu uznemiravaju žene, mada ne znače postojanje maligniteta. To ima za posledicu češću posetu ginekologu i potrebu da se žene bolje upute u svoju hormonsku situaciju i da, uz adekvatnu saradnju sa lekarom, same nauče da doziraju i menjaju svoju terapiju. Da bi ova terapija bila savršena, (a često se dodaje i testosteron, u vidu vaginaleta ili gela, samostalno ili u kombinaciji sa progesteronom) potrebno je češće određivanje hormona u pljuvački.

Zašto baš u pljuvački?

– Testovi iz krvi mogu da pomognu, ali su daleko nepouzdaniji, a vađenje krvi svaki dan, tri puta u toku celog meseca, nije prihvatljivo. Zato se laboratorijski prati stanje hormona u pljuvački u toku celog meseca, tri puta dnevno. Na žalost ovi testovi još uvek ne postoje u našoj zemlji, ali se mogu raditi u inostranstvu...

Da li se bioidentični hormoni mogu naći na našem tržištu?

– Na našem tržištu postoje bioidentični estradiol i mikronizovani progesteron koji moraju odvojeno da se koriste, a doziranje je individualno za svaku pacijentkinju u zavisnosti od njene kliničke slike i nalaza koncentracije hormona u krvi. Kombinacija BI EST-a (estriol i estradiol), mikronizovanog progesterona i testosterona u različitim razmerama i koncentracijama, se još uvek individualno ne prave u našim apotekama. Navodno je zakonodavstvo u ovim slučajevima komplikovano, jer apoteke ne mogu da garantuju da se u svakoj vaginaleti ili tableti nalazi isti sastav, jer je to manufakturni način proizvodnje. Ipak ima fabričkih pakovanja gelova, krema i hormonskih flastera određene koncentracije hormona.

Koji je vaš savet, šta vi preporučujete vašim pacijentkinjama?

– Bioidentični hormoni najčešće nemaju neželjenih efekata, ali ponekad imaju slabije dejstvo naročito kod mlađih žena, zato preporučujem malo više strpljenja i malo dužu upotrebu. Doduše, kod nekih žena nema dejstva preko kože, pa se moraju koristiti sintetski koji su agresivniji za organizam i imaju više neželjenih efekat. Za starosnu grupu iznad 50 godina su idealni, jer njihovo dejstvo je blagotvorno i ne oštećuje organizam, pre svega jetru, a ne dovodi ni do pojave tromboze.

Marina Jablanov Stojanović