Срби се препознају по слави, НЕ ПО ПРЕЗИМЕНУ; ЗАШТО НЕКИ СРБИ НЕМАЈУ -ИЋ?

- Срби су се породично препознавали по слави, а то влада и данас, а презимена скоро да и нису постојала, осим ако не рачунамо називе племена, каже Милан Ивковић, историчар. - Но, та се ситуација променила у периоду између 18. и 19. века, премда су неки слојеви становништва презимена имали и раније, нарочито племићи и богаташи. Развој презимена међу Србима био је постепен процес, а главни утицаји на њихово усвајање потичу из правних, друштвених и политичких фактора.

- Један од кључних момената за стандардизацију презимена био је увођење административних реформи у Хабсбуршкој монархији, посебно после Марије Терезије и Јосифа II, када је постало обавезно да сваки грађанин има презиме ради вођења пореских књига, регрутације и других административних потреба. Тако су Срби који су живели у Војводини, односно у подручјима под хабсбуршком влашћу, међу првима добили стална презимена - каже Ивковић и додаје да су Срби који су живели под Османским царством, као и у Кнежевини Србији, добили презимена нешто касније, али су процеси формирања презимена били слични. Презимена су често била формирана по имену оца (патроними), по занимању, по местима из којих су долазили или по физичким особинама.

Генерално, процес усвајања презимена код Срба био је завршен тек крајем 19. и почетком 20. века.

Отпор рађа необичности

Наравно, као и свака промена, и ова је наилазила на отпор.

- Презимена нису била део традиционалне српске културе, а људи су се често идентификовали по имену оца, надимку, занимању или пореклу, па се сматрало да није потребно уводити презимена. Осим тога, увођење презимена долазило је од стране страних власти, попут Хабсбуршке монархије, Османског царства или касније српских власти, и то је био наметнут процес. Многи људи су презимена видели као наметање туђих правила, па су пружали отпор административним реформама које су долазиле с тим, сматрајући их обликом контроле - каже Ивковић.

Да ли је у све умешан новац? Јесте. Увођење презимена било је повезано са вођењем пореских књига и регрутацијом за војску. 

- Многи су се плашили да ће са сталним презименом постати лакши за праћење и обавезни за војне или пореске обавезе, што је појачавало отпор. Осим тога, Презимена су пружала одређену врсту идентитета који је био трајан и који је омогућавао лакше праћење појединца и његове породице кроз генерације, што је многима био облик губитка личне слободе и анонимности, а ту је и питање склањања од зулума, јер су се многе породице селиле.

Свиленгаће, Гузине и Ћорићи

У Херцеговини и Војној крајини неке породице имају "чудна" презимена због специфичних историјских, културних и административних околности које су обликовале та подручја. У Војној крајини, која је била под управом Хабсбуршке монархије, власти су често додељивале презимена ради лакше војне и пореске евиденције. Ова презимена су понекад била наметнута од стране немачких или мађарских официра и нису увек одражавала локалне језичке и културне обичаје. Резултат су била презимена која су звучала необично или страно локалном становништву. Осим тога, многи људи пријављивали су презимена на основу надимака, физичких или карактерних особина, занимања (војних) или неког значајног догађаја. Називали су се по надимку неког претка, по коме је шаљиво називана читава породица, и то је за њих представљало неку врсту отпора.

Зашто Војвођани немају -ић

Не постоје историјски докази који потврђују да су Срби у Војводини масовно склањали наставак -ић са својих презимена како би личили на Бугаре ради добијања повластица које је наводно обећала Марија Терезија Бугарима. Ова тврдња је вероватно мит или погрешно схваћен историјски контекст, тврди наш саговорник.

Скраћивање презимена код Срба у Војводини углавном је резултат административних, језичких и политичких фактора везаних за хабсбуршку власт. Политика мађаризације и германизације, као и утицај локалних и државних власти, били су главни разлози због којих су нека српска презимена изгубила наставак -ић. Простије речено, уклањали су -ић јер су им тако српска презимена била лакша за писање и изговор.