Срби Бечлијама објашњавају историју чоколаде
БЕЧ: У некада царском, а већ одавно најбољем граду за живот, Бечу, постоји велики број музеја који привлаче на стотине хиљада туриста и у којима се чувају многе, по историју човечанства, битне ствари, а Срби су омогућили да Аустријанци и туристи нешто науче и о историји чоколаде.
У Бечу има нешто више од 100 музеја, а у најстаријем забавном парку у Европи - "Пратеру", који је сам по себи једна врста музеја, на око 2.000 квадратних метара простире се Музеј чоколаде, који воде брат и сестра родом из Србије, Јована и Бојан Мисаљевић.
У богатој и јединственој поставци може се видети како је зрно какаа дошло у Европу и ко му је "помогао" у ширењу старим континентом.
С тим у вези, и сами Аустријанци могу научити нешто о својој историји, односно коју улогу је имала Хабсбуршка монархија у чоколадном свету.
Дуго времена смо размишљали о томе да би требало отворити један овакав музеј, и посебно у Бечу, с озбиром да чоколада и какао имају велику традицију у овом граду, указала је Јована Мисаљевић, додајући да читава породица, а посебно њен брат Бојан, има дугогодишње искуство у какао индустрији.
Концепт музеја је комбинација између едукације и забаве. Простире се на 2.000 квадратних метара. На почетку се може научити читава историја чоколаде. Од тога шта значи какао, и како је доспео до нашег континента. Односно ко су Астеци и Маје. Након историјског дела, улази се у џунглу где се приказује географски и биолошки појам, односно како изгледају плантаже, како изгледа биљка, како се од зрна какаа долази до чокладе, објаснила је она за Танјуг.
У даљем делу музеја налази се забавни садржај за млађе и старије, који кроз интерактивне станице могу да доживе какао и чоколаду на један другачији, јединствени начин.
Чоколада има велику повезаност с градом Бечу. Захваљујући француској краљици Ани од Аустрије, чоколада се проширила у Европи. Она је какао први пут пробала у Шпанији, одушевила се тим пићем и донела га у Француску, где га је представила свом супругу Лују 13. Од тог тренутка се какао ширио на југ Француске, Белгију, Енглеску, Аустрију и широм континента, објаснила је Јована Мисаљевић.
То су неки подаци који многи Аустријанци ни не знају, па им музеј открива идео њихове историје.
Посебном изгледу музеја доприносе и многобројне чоколадне уметничке фигуре из области културе и историје од којих су поједине тешке и више од 350 килограма.
На самом излазу налази се и велика радионица у којој заинтересовани могу, уз инструкције стручњака, сами правити свој какао и чоколаду.
Радионице су намењене за све старосне групе, од вртића до пензионера.
Наш музеј је оаза која окупља сва старосна доба, рекла је Мисаљевић.
Мисаљевићи су прави зналци свега око какаа и чоколаде, прате и све трендове, а тако и онај који предео Европе воли коју врсту чоколаде.
Приметили смо да посетиоци с нашег простора више конзумирају млечну чоколаду. Немци и становници северног поднебља радије једу тамну чоколаду, а источни блок млечну. То су неки подаци до којих смо дошли током година бављења чоколадом, објаснила је Мисаљевићева.
