Srbi Bečlijama objašnjavaju istoriju čokolade
BEČ: U nekada carskom, a već odavno najboljem gradu za život, Beču, postoji veliki broj muzeja koji privlače na stotine hiljada turista i u kojima se čuvaju mnoge, po istoriju čovečanstva, bitne stvari, a Srbi su omogućili da Austrijanci i turisti nešto nauče i o istoriji čokolade.
U Beču ima nešto više od 100 muzeja, a u najstarijem zabavnom parku u Evropi - "Prateru", koji je sam po sebi jedna vrsta muzeja, na oko 2.000 kvadratnih metara prostire se Muzej čokolade, koji vode brat i sestra rodom iz Srbije, Jovana i Bojan Misaljević.
U bogatoj i jedinstvenoj postavci može se videti kako je zrno kakaa došlo u Evropu i ko mu je "pomogao" u širenju starim kontinentom.
S tim u vezi, i sami Austrijanci mogu naučiti nešto o svojoj istoriji, odnosno koju ulogu je imala Habsburška monarhija u čokoladnom svetu.
Dugo vremena smo razmišljali o tome da bi trebalo otvoriti jedan ovakav muzej, i posebno u Beču, s ozbirom da čokolada i kakao imaju veliku tradiciju u ovom gradu, ukazala je Jovana Misaljević, dodajući da čitava porodica, a posebno njen brat Bojan, ima dugogodišnje iskustvo u kakao industriji.
Koncept muzeja je kombinacija između edukacije i zabave. Prostire se na 2.000 kvadratnih metara. Na početku se može naučiti čitava istorija čokolade. Od toga šta znači kakao, i kako je dospeo do našeg kontinenta. Odnosno ko su Asteci i Maje. Nakon istorijskog dela, ulazi se u džunglu gde se prikazuje geografski i biološki pojam, odnosno kako izgledaju plantaže, kako izgleda biljka, kako se od zrna kakaa dolazi do čoklade, objasnila je ona za Tanjug.
U daljem delu muzeja nalazi se zabavni sadržaj za mlađe i starije, koji kroz interaktivne stanice mogu da dožive kakao i čokoladu na jedan drugačiji, jedinstveni način.
Čokolada ima veliku povezanost s gradom Beču. Zahvaljujući francuskoj kraljici Ani od Austrije, čokolada se proširila u Evropi. Ona je kakao prvi put probala u Španiji, oduševila se tim pićem i donela ga u Francusku, gde ga je predstavila svom suprugu Luju 13. Od tog trenutka se kakao širio na jug Francuske, Belgiju, Englesku, Austriju i širom kontinenta, objasnila je Jovana Misaljević.
To su neki podaci koji mnogi Austrijanci ni ne znaju, pa im muzej otkriva ideo njihove istorije.
Posebnom izgledu muzeja doprinose i mnogobrojne čokoladne umetničke figure iz oblasti kulture i istorije od kojih su pojedine teške i više od 350 kilograma.
Na samom izlazu nalazi se i velika radionica u kojoj zainteresovani mogu, uz instrukcije stručnjaka, sami praviti svoj kakao i čokoladu.
Radionice su namenjene za sve starosne grupe, od vrtića do penzionera.
Naš muzej je oaza koja okuplja sva starosna doba, rekla je Misaljević.
Misaljevići su pravi znalci svega oko kakaa i čokolade, prate i sve trendove, a tako i onaj koji predeo Evrope voli koju vrstu čokolade.
Primetili smo da posetioci s našeg prostora više konzumiraju mlečnu čokoladu. Nemci i stanovnici severnog podneblja radije jedu tamnu čokoladu, a istočni blok mlečnu. To su neki podaci do kojih smo došli tokom godina bavljenja čokoladom, objasnila je Misaljevićeva.
