Новосађанин тврди да је на Римским Шанчевима нашао фосиле старе милионима година

Не зна колико је до сада скупио фосила и врло је поносан на сваки камен који поседује. Он с друге стране каже да би свега пар задржао за себе, док би остатак поклонио музеју уколико би му затражили. До сада нису, те смо имали прилику да са Иваном пребирамо по остацима можда старим и милионима година, нешто импровизујемо шта би могло да представља, док су код других видљиви фосили и остаци биљки и алги, али и другог живог света.

- Одувек сам имао “жицу” за уметност, доста дуго сам се бавио музиком, већ 35 година свирам бубњеве, радио сам и на радију и телевизији, а сад имам прилику да на свом радном месту могу да обиђем Пејићеве салаше и Римске шанчеве, на којима се може свашта пронаћи - истиче Пењашковић, који је запослен као портир у близини каменолома.

Он тврди да је то неистражено благо и изузетно налазиште, јер су сва његова открића дошла са површине, а само кад би се мало загребало, ко зна шта би пронашли.

- Много сам нашао фосилних остатака за две године, али апсолутни сам лаик по питању ископина, то морам да кажем. Од мог знања из основне школе из биологије прошло је скоро 40 година и носио сам фосиле у Природњачки музеј у Радничкој улици, док ми је Музеј Војводине излазио у сусрет, али ја физички нисам стизао да одем до њих, јер сам на послу скоро цео дан - каже Иван, који је позивао да дођу до њега како би им показао налазиште и своју колекцију фосилних остатака, неки су и долазили, али... За сада ништа није потврђено од стране стручњака.

Иван сам за себе каже да је аматер, али да има камен са фосилом алге:

- Камење сам прелакирао обичним безбојним лаком, да ли сам требао не знам ни сам, али ове алге могу бити старе око три милијарде година, јер су оне први видљиви знак живота на планети, па сам на неки начин хтео да их заштитим - каже Пењашковић, који је прво пронашао минералну парагенезу, односно претворени камен у кристал, и тада се јавила страст према овом несвакидашњем хобију. Каже да се такви исти примерци се могу видети и у Природњачком музеју.

Према његовим речима, све је почело од чланка из “Дневника” објављеног у марту ове године у ком је прочитао да је Тимоти Гибонс са Универзитета “Мекгил” у Канади пронашао сличну ствар као и он и почео је сам да истражује.

- Дуго сам претраживао на Интернету да видим како то изгледа и запамтио сам латински назив бангиоморфа пубесенс, то је најстарији фосил црвене алге који постоји на планети - каже Пешњаковић и узима камен и показује нам да  има сличан у својој колекцији.

На његовом примерку види се једро, цитоплазма и уочљива црвена боја, показује Пешњаковић, коме очи искре када говори о свом хобију, са одређеном дозом страхопоштовања у гласу.

- Треба ми званична потврда знаменитих институција које се тиме баве наравно, али тотално су незаинтересовани - истиче Пењашковић, и напомиње да је за већину ствари био у недоумици, али претрагом на Интернету схватио да ипак у рукама држи фосиле можда старе и милионима година.

Строматолити су најстарији фосилни остаци цијанобактерија, стари су отприлике 3,5 милијарди година, и први су видљиви знаци живота, прича Иван који све више истражује своје проналаске, како би добио потврду о свом камењу.

- Постоји више фела, односно врста, они су углавном полуокруглог облика и имају шаре као дрво годове. На строматолитима се од оклопа, шкољкара и остатака праве мехурићи. Поседујем мали примерак, али у Немачкој су пронашли огромну стену строматолита за коју сам прочитао да кошта 30.000 долара - каже Пењашковић и додаје да обичан скамењен фосил дрвета кошта 1.700 долара.

Упркос томе, Иван жели да све поклони како би и други могли да уживају у његовим открићима, међу којима се може наћи и ћилибар, као и златна и сребрна прашина, односно листићи на камењу за коју је Иван у златари у Новом Саду добио потврду да то јесу племенити метали, али у изузетно малим количинама.

- Ако сам то нашао на површини каменолома, ко зна шта је све испод. Ћилибар потпуно другачије делује кад се покваси и стави на дневно светло, потпуно је провидан. Може се наћи и копал који је стар свега 100 до 200.000 година, али и то је вредно - напомиње Пењашковић.

Истраживаћ Иван Пешњаковић има један “проналазак” за који сматра да је окамењена глава раптора: “Не знам да ли је уопште то што ја мислим да јесте, послао сам и слику да ми потврде проналазак, али никада нисам добио одговор. Ја на овом камену врло јасно видим очњаке и не верујем да је овај диносаурус био биљојед, јер има чељуст. Можда мој мозак шаље другу слику, али уистину верујем да имам тираносаурус рекса”.

М. Стакић