Novosađanin tvrdi da je na Rimskim Šančevima našao fosile stare milionima godina

Ne zna koliko je do sada skupio fosila i vrlo je ponosan na svaki kamen koji poseduje. On s druge strane kaže da bi svega par zadržao za sebe, dok bi ostatak poklonio muzeju ukoliko bi mu zatražili. Do sada nisu, te smo imali priliku da sa Ivanom prebiramo po ostacima možda starim i milionima godina, nešto improvizujemo šta bi moglo da predstavlja, dok su kod drugih vidljivi fosili i ostaci biljki i algi, ali i drugog živog sveta.

- Oduvek sam imao “žicu” za umetnost, dosta dugo sam se bavio muzikom, već 35 godina sviram bubnjeve, radio sam i na radiju i televiziji, a sad imam priliku da na svom radnom mestu mogu da obiđem Pejićeve salaše i Rimske šančeve, na kojima se može svašta pronaći - ističe Penjašković, koji je zaposlen kao portir u blizini kamenoloma.

On tvrdi da je to neistraženo blago i izuzetno nalazište, jer su sva njegova otkrića došla sa površine, a samo kad bi se malo zagrebalo, ko zna šta bi pronašli.

- Mnogo sam našao fosilnih ostataka za dve godine, ali apsolutni sam laik po pitanju iskopina, to moram da kažem. Od mog znanja iz osnovne škole iz biologije prošlo je skoro 40 godina i nosio sam fosile u Prirodnjački muzej u Radničkoj ulici, dok mi je Muzej Vojvodine izlazio u susret, ali ja fizički nisam stizao da odem do njih, jer sam na poslu skoro ceo dan - kaže Ivan, koji je pozivao da dođu do njega kako bi im pokazao nalazište i svoju kolekciju fosilnih ostataka, neki su i dolazili, ali... Za sada ništa nije potvrđeno od strane stručnjaka.

Ivan sam za sebe kaže da je amater, ali da ima kamen sa fosilom alge:

- Kamenje sam prelakirao običnim bezbojnim lakom, da li sam trebao ne znam ni sam, ali ove alge mogu biti stare oko tri milijarde godina, jer su one prvi vidljivi znak života na planeti, pa sam na neki način hteo da ih zaštitim - kaže Penjašković, koji je prvo pronašao mineralnu paragenezu, odnosno pretvoreni kamen u kristal, i tada se javila strast prema ovom nesvakidašnjem hobiju. Kaže da se takvi isti primerci se mogu videti i u Prirodnjačkom muzeju.

Prema njegovim rečima, sve je počelo od članka iz “Dnevnika” objavljenog u martu ove godine u kom je pročitao da je Timoti Gibons sa Univerziteta “Mekgil” u Kanadi pronašao sličnu stvar kao i on i počeo je sam da istražuje.

- Dugo sam pretraživao na Internetu da vidim kako to izgleda i zapamtio sam latinski naziv bangiomorfa pubesens, to je najstariji fosil crvene alge koji postoji na planeti - kaže Pešnjaković i uzima kamen i pokazuje nam da  ima sličan u svojoj kolekciji.

Na njegovom primerku vidi se jedro, citoplazma i uočljiva crvena boja, pokazuje Pešnjaković, kome oči iskre kada govori o svom hobiju, sa određenom dozom strahopoštovanja u glasu.

- Treba mi zvanična potvrda znamenitih institucija koje se time bave naravno, ali totalno su nezainteresovani - ističe Penjašković, i napominje da je za većinu stvari bio u nedoumici, ali pretragom na Internetu shvatio da ipak u rukama drži fosile možda stare i milionima godina.

Stromatoliti su najstariji fosilni ostaci cijanobakterija, stari su otprilike 3,5 milijardi godina, i prvi su vidljivi znaci života, priča Ivan koji sve više istražuje svoje pronalaske, kako bi dobio potvrdu o svom kamenju.

- Postoji više fela, odnosno vrsta, oni su uglavnom poluokruglog oblika i imaju šare kao drvo godove. Na stromatolitima se od oklopa, školjkara i ostataka prave mehurići. Posedujem mali primerak, ali u Nemačkoj su pronašli ogromnu stenu stromatolita za koju sam pročitao da košta 30.000 dolara - kaže Penjašković i dodaje da običan skamenjen fosil drveta košta 1.700 dolara.

Uprkos tome, Ivan želi da sve pokloni kako bi i drugi mogli da uživaju u njegovim otkrićima, među kojima se može naći i ćilibar, kao i zlatna i srebrna prašina, odnosno listići na kamenju za koju je Ivan u zlatari u Novom Sadu dobio potvrdu da to jesu plemeniti metali, ali u izuzetno malim količinama.

- Ako sam to našao na površini kamenoloma, ko zna šta je sve ispod. Ćilibar potpuno drugačije deluje kad se pokvasi i stavi na dnevno svetlo, potpuno je providan. Može se naći i kopal koji je star svega 100 do 200.000 godina, ali i to je vredno - napominje Penjašković.

Istraživać Ivan Pešnjaković ima jedan “pronalazak” za koji smatra da je okamenjena glava raptora: “Ne znam da li je uopšte to što ja mislim da jeste, poslao sam i sliku da mi potvrde pronalazak, ali nikada nisam dobio odgovor. Ja na ovom kamenu vrlo jasno vidim očnjake i ne verujem da je ovaj dinosaurus bio biljojed, jer ima čeljust. Možda moj mozak šalje drugu sliku, ali uistinu verujem da imam tiranosaurus reksa”.

M. Stakić