МАЈСТОР ЗА КЉУЧЕВЕ И НОЖЕВЕ: Чува традицију старих мајстора и не одустаје од заната
У модерном добу, традиционални занати постају све ређа појава, иако су многима неопходни у свакодневном животу.
Млади се углавном окрећу дигиталним занимањима, док породичне занатске радње полако нестају. Иако приход од ових послова може бити задовољавајући, интересовање за занатство опада, а број мајстора који ово занимање виде као примарну делатност све је мањи.
Ипак, неки се још увек одупиру тим трендовима. Један од њих је Андрија Бег, власник радионице у Јеврејској улици, која успешно послује већ 67 година. Наследивши занат од свог оца, Бег је у овај посао ушао одмах по завршетку средње школе, пре тачно четири деценије.
– Учио сам од оца и његових пријатеља, а додатна знања стицао сам у Нишу, Славонском Броду и Загребу – каже Бег. – Отац је занат научио од старих Немаца, а након Другог светског рата радио је у оштриони која се некада налазила на месту данашњег Српског народног позоришта. Сопствену радњу отворио је 1955. године.
Иако се његови синови баве другим пословима и живе у иностранству, радионица ће наставити да ради и након њега, јер ће је наследити један од запослених.
– Наш колектив је мали – два радника и ја. Посла има свакодневно, јер мајстора је све мање, а стари занати изумиру. Оштримо опрему за болнице и месаре, маказе за кројаче и фризере. Пратимо технолошке трендове и улажемо у опрему. Бавимо се и израдом кодираних кључева за аутомобиле, као и оних за блиндирана врата и сефове – објашњава Бег.
Након више од шест деценија рада, ова радионица је стекла поверење Новосађана. Купци знају да овде могу рачунати на проверен квалитет и сигурност – баш онако како је поставио његов отац, а Андрија наставио да негује.
Пројекат „Стари занати - нова шанса” реализује Дневник Војводина прес, а суфинансира Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.