Нинине мустре: Плави балон
Како су се енергије на овој нашој лепој планети поприлично узбуркале, тако имам све више изазова који ме терају да се преиспитујем, посматрам како реагујем, и да се мењам. На боље, наравно. Барем настојим да буде на боље. Понеки изазов одмах препознам да је изазов, а на неке (на жалост још увек не већину) одреагујем онако баш емотивно, из дубине својих устаљених навика у понашању.
Тек када прође неко време, схватим да је одређана ситуација у којој сам се нашла, била само окидач за моје, у раном детињству усвојено понашање. Циљ тог окидача увек је да ме освести, да из себе очистим оно што ми је током живота уграђено у личност, а што ми у главном шкоди напретку. Јер ништа не могу да променим у животу, ако не променим своје понашање, своје реакције и став према одређеним људима, догађајима и ситуацијама.
И док тако примећујем мале помаке у сопственом напретку, јер још увек су бројније ситуације које ме избацују из равнотеже, примећујем све више и одређене људе који се понашају као ти окидачи.
То „примећивање“, врло је деликатан посао. Најважније је да освестим да из њих говори неко њихово, одавно усађено уверење или навика, а то није лако. Јер у тренутку док нечији коментар звучи као увреда, тешко је остати свестан и помислити у себи да то из њега говори његова навика, а са циљем да је ја освестим и увидим какву поруку она носи за мој лични раст и развој. Цврц Милојка, што би рекли одрасли у време док сам ја одрастала.
Све ја то знам у теорији, али у пракси тешко иде. Ипак, имам ја своју мустру која ми у тим ситуацијама врло помаже. Зове се плави балон. Користим је увек када идем на неки разговор који ће ми бити нелагодан, или када осетим да ми нечије присуство јако не прија. Најчешће то користим у сусрету са особама које не могу да избегнем, срећем их на послу или у неком другом окружењу, а увек имају потребу да нешто коментаришу: те да ни случајно никад више не обучем кошуљу одређене боје, те да сам се баш нешто угојила, те да сам баш нешто смршала, те су ми овакве ципеле, те ми је онаква коса.
Знам ја да су то особе које на тај начин добијајући пажњу, заправо од мене добијају енергију, али ја одлучим да је више не расипам тек тако. Нек иду лепо у природу, нека дубоко дишу, нека се напуне енергијом кроз кретање и неке здраве активности, нисам им ја добровољни давалац енергије.
Плави балон служи да своју енергију чувам и употребим тамо где ја желим, а „прави“ се тако што замислим да је цело моје тело обавијено балоном од плаве светлости. Уз дубоки удах, замислим како ме целу прочисти златна светлост, а са издахом, како се око мене формира тај плави светлосни балон.
И одлично ради, пробајте, цена је симболична - само удах и издах, а „ствар“ је драгоцена.
Нина Мартиновић Армбрустер
