На Цетињу црногорски језик има 32, а у Никшићу 30 слова
ПОДГОРИЦА: Поводом покретања иницијативе за доношење закона о заштити црногорског језика, стручна јавност указује на главне проблеме, попут чињенице да његови промотери нису успели да докажу да постоји разлика у односу на српски језик, те да црногорски језик није стандардизован.
Указују и на лингвистички парадокс, односно на то што у Црној Гори постоје два факултета за црногорски језик - један на Цетињу, чији се програм заснива на постојању 32 слова, а други у Никшићу, чији програм подразумева 30 слова.
Такође, како наводи Спутњик, многи сматрају да је необичан захтев да црногорски језик треба додатно заштитити као један од три најважнија идентитета земље, јер би по тој логици значило да земље попут Аустрије, Швајцарске, Аргентине, Бразила, САД, Канаде...немају изграђен сопствени државни идентитет.
Посланик ДПС-а Миодраг Вуковић, наиме, покренуо је иницијативу да се усвоји нови закон, којим би се заштитио црногорски језик, ту је иницијативу подржао и декан Факултета за црногорски језик са Цетиња Аднан Чиргић, чији је додатни аргумент да се црногорски језик користи на малом простору, односно да има мали број говорника.
Део опозиције, међутим, ову иницијативу посматра као нови предлог, чији је циљ језичка асимилација, а којом би се, сматрају, нарушила основна људска права - слобода мишљења и изражавања.
Коментаришући иницијативу за доношење закона о заштити црногорског језика, професор Филозофског факултета у Никшићу Јелица Стојановић истиче да у пројекту стварања црногорског језика, чак ни у погледу стандарда, није направљена разлика између црногорског и српског језика, али су зато власти тиме "створиле процеп", јер ни они сами не знају шта је црногорски језик.
Она је за Спутњик подсетила да је у последњих десет година покренута цела државна машинерија у Црној Гори како би се инаугурисао непостојећи црногорски језик, али је оценила да је време показало да власт није у стању да га наметне грађанима.
