МАЈИ ВОЛК РЕКЛИ ДА ИМА ЈОШ МЕСЕЦ ДАНА ЖИВОТА Узела живот у своје руке, а ево шта је променила у исхрани које се и данас придржава
Маја Волк је жена која доказује да не постоји проблем који је нерешив, болест која је непобедива, токсичан однос који је немогуће завршити
Маја Волк заиста заслужује да јој скинемо капу за ведар дух и позитивну енергију коју шири путем друштвених мрежа, а на енергији, физичкој активности овој 65-годишњакињи могу да позавиде и много млађе жене, али и мушкарци. Када погледате њене објаве на Инстаграму видећете и зашто.
Пошто су јој родитељи били јако строги прву озбиљну везу је имала тек на факултету. У Аустралији се 1985. године удала за стенд ап комичара и саксофонисту, ветерана рата у Вијетнаму, али тај брак није дуго трајао. Он је био алкохоличар, а према Мајиним речима у пијаном стању ју је психички и физички малтретирао. Једном приликом је признала да је два пута покушао да је убије. Живела је у страху пуна три месеца, а тада је он једног јутра спаковао кофере и отишао. Више се нису ни чули ни видели. Развела се тек две године касније и то преко адвоката у Београду.
Следеће године је на ФЕСТ-у упознала Зорана Живковића. Заљубили су се и почели да живе заједно. Две године касније су се венчали, а 1989. године добили ћерку Теодору. Када је девојчици било седам месеци слух је престао да јој се развија, те је Маја, упркос томе што су и она и супруг били једина деца својих родитеља, одлучила да има још деце.
Један од најстреснијих периода у животу је доживела 1999. године када је установљено да болује од коксаки вируса. Додатни ударац је уследио када се 2004. године развела од супруга и када јој је умрла мајка. Све то је, каже, допринело да у априлу 2008. године сазна да болује од карцинома грла.
„Карциному је предводило пет година пакла да би се он направио, прво развод брака, мама умре, тата се ожени, син се одсели – питала сам се докле више? Када посустанеш и кажеш ја не могу више. Онда организам каже ‘не могу да те гледам како се мучиш, ево ти рак да одеш што пре’. Ја када чујем ону реченицу, борити се против рака, против чега се бориш, против себе? Треба разумети, а не борити се. Никакве симптоме нисам имала, певала сам као славуј, у разним задимљеним ресторанима мислећи да је мој глас вечан“, рекла је у интервјуу за Нову.
Лекари су јој рекли да мора хитно на операцију, јер би у супротном за месец дана могла да умре. Само пар дана касније је подвргнута операцији, на којој су јој одстрањен гркљан и пљувачне жлезде. Потом је уследила хемотерапија која је скоро потпуно уништила њен имунитет. Једном приликом је признала да је морала поново да учи да говори, гута и пије. Због стреса и наглог губитка тежине јој је опала коса, а од хемотерапије су страдали зуби и јетра.
„Борила сам се за гласне жице, они то рутински скидају код рака грла, али ја потписала да нећу, радије ћу да умрем него да останем без гласа. То је најважнија борба у мом животу, дала сам ЦД хирургу и рекла му да слуша то док ме оперише. Он је рекао није све у гласу, ја му кажем па није све ни у руци, ајде буди хирург без руке. Имала сам срећу, данас знам да та операција када се ради у Канади ваде жиле из руке и стављу у грло. Рак грла је смртоноснији од рака дојке али о томе нека ко да прича, јер су им повађене гласне жице. Типичан кафански рак, на осам мушкараца, једна жена добије рак.“
Међутим, тада је упознала Грују, човека за кога каже да јој је променио живот. Од њега је научила све о начину исхране који човеку као бићу одговара. Маја тврди да човек није рођен да буде месождер и верује да људи треба да се хране сировом храном.
Избацила је месо, јаја, млечне производе и престала да термички обрађује храну. Каже да јој се постепено побољшала крвна слика и ојачао имунитет.
Кроз неко време бенефити су били видљиви и на кожи, коси и целом организму. О својим искуствима, а посебно о предностима сирове хране говорила је у многим градовима широм бивше Југославије, али и у дијаспори. Њена предавања могу се наћи на интернету, а томе је посветила и последњих пет књига.
"Ја имам врло јасан и жив осећај да су ми органи изнутра "чисти". Нема зноја, нема мириса, нема киселине, а онда вам се промене и мисли, па нема киселих и љутих мисли. Кад у вашем организму ништа не трули, онда се и не осећате труло. Осим свежег, замрзнуто воће и поврће има исту вредност и ензими ништа не губе замрзавањем, већ се они уништавају загревањем. Да је другачије, органе за трансплатацију би бланширали, али они би онда били "мртви", зар не?" напомиње Маја која се излечила од карцинома и након операција, агресивних терапија и лекова с радошћу каже да су њени органи захваљујући сировој исхрани данас "подмлађен", а она пуна живота и радости.
Маја препоручује да се воће једе ујутро до поднева, јер се у том периоду врши детоксикација у организму.
"Ако започнете дан воћем имаћете енергије на претек, а уколико тад унесете обилан пржени доручак тело ће морати да одвоји нову енергију за варење и зато вам се тад најчешће спава. За веганску кухињу је поребно имати соковник, сецка и блендер. Овакав вид исхране доноси кухињу без мириса, пржења, тигања, шерпи, лонаца, са драстично смањеном потрошњом струје и детерџената јер топлом водом можете испрати све."
Принцип ове исхране је једноставан - једите сваког дана у свим бојама! Ујутро и увече Маја има воћне оброке.
Како Маја започиње дан?
"Ујутро у блендер ставим банану, киви, замрзнуто бобичасто воће, клице, мед, полен, сок из соковника од цвекле, шаргарепе, јабуке, поморанџе, целер, першун… комбинације су бескрајне. Од килограм и по добије се 1 литар "густиша" који поделим на два дела. Једну половину попијем ујутро, једну увече. Између тога поједем један или два салатна оброка којима је увек основа замрзнути грашак или кукуруз шећерац (само отопљен, или преливен млаком водом). То су протеин и угљени хидрати, а уз то све комбинације долазе у обзир - паприка, парадајз, лук, рендана цвекла, рендана шаргарепа, рендана тиквица, рукола, салата, зачинско биље, целер… и све то је зачињено дивним уљима, а уместо сирћета соком од лимуна. Такав оброк обавезно поспем млевеним семенкама лана, голице, са 2-3 бадема, 2-3 ораха, 2-3 сирова кикирикија (највише 50г семенки дневно). Између оброка понекад грицкам суво воће, шљиве, кајсије, грожђе и све то не може да ми досади јер сваки пут осетим радост сваке моје ћелије која се радује овој храни."
Године 2015. је после путовања у Перу направила профил на сајту за упознавање. Како каже, њена биографија на том сајту је била толико конкретна да је већину мушкараца у старту одбила. Ипак, јавио јој се Никос Гоусгоунис, социолог и антрополог из Атине који се дуго бавио проучавањем обичаја балканских народа. Почели су да се дописују и схватили да имају много тога заједничког. Након првог састанка су постали нераздвојни. Њени пратиоци на друштвеним мрежама могли су да се увере у хармоничан однос који је владао међу паром.
Ипак, Маја је после неког времена открила да је њиховој љубави дошао крај и да је за то крив управо Никос.
-Никоса је ударила корона у главу, шалим се, али због тог страха од короне нисмо се видели годину дана. То је просто пукло и ја више не могу да слушам извештаје о корони. Он се човек психички променио. Ја то све разумем, али ево, затворене су границе, нема шанси да се видимо, тако да сам ја „сингле агаин” (поново сама) - рекла је Маја пратиоцима свог Јутјуб канала.
stil.kurir.rs/dnevnik.rs