ЛАЖ КОЈА ЈЕ ЗАУВЕК ПРОМЕНИЛА НОВИНАРСТВО Постала је њен одбрамбени механизам: Ово је прича о Џанет Лесли Кук

Ипак, ова престижна награда убрзо је враћена када се открило да је прича била измишљена, чиме је Кук постала једина особа која је до данас вратила Пулицера. Награда је потом додељена Тереси Карпентер, која је првобитно била номинована.

Строг одгој и почетак каријере

Кук је одрасла у горњој средњој класи афроамеричке породице у Толеду, Охајо. Детињство је описивала као стресно, уз високе захтеве које су постављали њен доминантни отац и претежно беле приватне школе које је похађала. Као резултат, тврдила је да је лагање постало њен „одбрамбени механизам“. Завшила је Универзитет у Толеду, иако је касније тврдила да има диплому с Васеар колеџа и мастер диплому из Толеда.

Каријеру је започела 1977. у „Толедо блејду“, а две године касније добила је посао у „Вашингтон посту“. На почетку рада у одељењу „Викенд издања“ брзо је стекла репутацију продуктивне новинарке и талентованог писца, али и особе опседнуте амбицијом.

„Џимијев свет“ – прича која је изазвала буру

У септембру 1980. године, Кук је објавила чланак под називом „Џимијев свет“, који је описивао живот осмогодишњег хероинског зависника по имену Џими. Прича је изазвала велику емпатију читалаца и подстакла тадашњег градоначелника Вашингтона, Мериона Берија, да покрене потрагу за дечаком. Потрага није донела резултате, што је довело до сумње у аутентичност приче. Иако је „Вашингтон пост“ стао у њену одбрану, унутрашње сумње су расле.

Разоткривање лажи

Након што је Кук добила Пулицерову награду, откривена је лажна биографија коју је доставила за медије. Истрага је показала да није имала доказе ни за једно од наводних интервјуа у вези с Џимијем. Суочена с овим доказима, признала је да је цео чланак измишљен. Наредног дана поднела је оставку, а Пулицерова награда предата је Тереси Карпентер за чланак у „Вилиџ војсу“ о убиству Дороти Стратен.

Пад и нови почетак

Након скандала, Кук се суочила с јавном осудом. У интервјуу за „Фил Донахју“ изјавила је да ју је притисак „Вашингтон поста“ навео на погрешну одлуку. Пошто је напустила новинарство, удала се за дипломату и живела у Паризу десет година, пре него што се развела и вратила у САД.

У интервјуу из 1996. године за „GQ“ открила је да је прича о Џимију продана за филмска права, али филм никада није снимљен. Данас, према речима њеног бившег колеге Мајка Сејгера, Кук живи повучено и не бави се писањем.

Поука из афере Кук

Прича Џанет Кук служи као подсетник на важност интегритета у новинарству. Њена судбина осветљава колико лако амбиција може засенити етику и колику штету то може нанети поверењу јавности. Габријел Гарсија Маркес, говорећи о Кук, рекао је: „Било је неправедно што је освојила Пулицерову награду, али је још неправедније што није освојила Нобелову награду за књижевност.“

(Ona.rs / Wikipedia)