LAŽ KOJA JE ZAUVEK PROMENILA NOVINARSTVO Postala je njen odbrambeni mehanizam: Ovo je priča o Džanet Lesli Kuk

Ipak, ova prestižna nagrada ubrzo je vraćena kada se otkrilo da je priča bila izmišljena, čime je Kuk postala jedina osoba koja je do danas vratila Pulicera. Nagrada je potom dodeljena Teresi Karpenter, koja je prvobitno bila nominovana.

Strog odgoj i početak karijere

Kuk je odrasla u gornjoj srednjoj klasi afroameričke porodice u Toledu, Ohajo. Detinjstvo je opisivala kao stresno, uz visoke zahteve koje su postavljali njen dominantni otac i pretežno bele privatne škole koje je pohađala. Kao rezultat, tvrdila je da je laganje postalo njen „odbrambeni mehanizam“. Zavšila je Univerzitet u Toledu, iako je kasnije tvrdila da ima diplomu s Vasear koledža i master diplomu iz Toleda.

Karijeru je započela 1977. u „Toledo blejdu“, a dve godine kasnije dobila je posao u „Vašington postu“. Na početku rada u odeljenju „Vikend izdanja“ brzo je stekla reputaciju produktivne novinarke i talentovanog pisca, ali i osobe opsednute ambicijom.

„Džimijev svet“ – priča koja je izazvala buru

U septembru 1980. godine, Kuk je objavila članak pod nazivom „Džimijev svet“, koji je opisivao život osmogodišnjeg heroinskog zavisnika po imenu Džimi. Priča je izazvala veliku empatiju čitalaca i podstakla tadašnjeg gradonačelnika Vašingtona, Meriona Berija, da pokrene potragu za dečakom. Potraga nije donela rezultate, što je dovelo do sumnje u autentičnost priče. Iako je „Vašington post“ stao u njenu odbranu, unutrašnje sumnje su rasle.

Razotkrivanje laži

Nakon što je Kuk dobila Pulicerovu nagradu, otkrivena je lažna biografija koju je dostavila za medije. Istraga je pokazala da nije imala dokaze ni za jedno od navodnih intervjua u vezi s Džimijem. Suočena s ovim dokazima, priznala je da je ceo članak izmišljen. Narednog dana podnela je ostavku, a Pulicerova nagrada predata je Teresi Karpenter za članak u „Vilidž vojsu“ o ubistvu Doroti Straten.

Pad i novi početak

Nakon skandala, Kuk se suočila s javnom osudom. U intervjuu za „Fil Donahju“ izjavila je da ju je pritisak „Vašington posta“ naveo na pogrešnu odluku. Pošto je napustila novinarstvo, udala se za diplomatu i živela u Parizu deset godina, pre nego što se razvela i vratila u SAD.

U intervjuu iz 1996. godine za „GQ“ otkrila je da je priča o Džimiju prodana za filmska prava, ali film nikada nije snimljen. Danas, prema rečima njenog bivšeg kolege Majka Sejgera, Kuk živi povučeno i ne bavi se pisanjem.

Pouka iz afere Kuk

Priča Džanet Kuk služi kao podsetnik na važnost integriteta u novinarstvu. Njena sudbina osvetljava koliko lako ambicija može zaseniti etiku i koliku štetu to može naneti poverenju javnosti. Gabrijel Garsija Markes, govoreći o Kuk, rekao je: „Bilo je nepravedno što je osvojila Pulicerovu nagradu, ali je još nepravednije što nije osvojila Nobelovu nagradu za književnost.“

(Ona.rs / Wikipedia)