КАД СЕ НА­ВИ­ЈАЧ БА­ЈЕР­НА ПРИ­СЕ­ТИ БЕ­О­ГРАД­СКЕ МА­РА­КА­НЕ Мани фудбал, гледај жене

(Од на­шег спе­ци­јал­ног из­ве­шта­ча)

Ка­да је Шмит схва­тио да до­ла­зи­мо из Ср­би­је, с ве­ли­ким оду­ше­вље­њем нас је под­се­тио на те да­не од пре 32 го­ди­не.

– Же­лим вам до­бро­до­шли­цу у Мин­хен на Европ­ско пр­вен­ство у ру­ко­ме­ту и пу­но сре­ће же­лим ре­пре­зен­та­ци­ји Ср­би­је – ре­као је Шмит на ен­гле­ском је­зи­ку, а он­да се обра­тио на теч­ном срп­ском. – До­бро до­шли. Па опет на ен­гле­ском: – Мо­ји при­ја­те­љи из Ср­би­је.

Фуд­ба­ле­ри Цр­ве­не зве­зде су 10. апри­ла на Олим­пиј­ском ста­ди­о­ну, пред 64.000 гле­да­ла­ца, са­вла­да­ли Ба­јерн ре­зул­та­том 2:1 и пред ре­ванш на „Ма­ра­ка­ни” 24. апри­ла би­ли „јед­ном но­гом” у фи­на­лу Ку­па европ­ских шам­пи­о­на. У до та­да не­за­бе­ле­же­ној ат­мос­фе­ри и еуфо­ри­ји, иза­бра­ни­ци­ма Љуп­ка Пе­тро­ви­ћа био је до­во­љан и ре­ми да оства­ре нај­ве­ћи успех у исто­ри­ји клу­ба. С об­зи­ром на из­ван­ред­ну пар­ти­ју у пр­вом ме­чу, сви су оче­ки­ва­ли да се то де­си и у Бе­о­гра­ду.

Све је ишло на ру­ку зве­зда­ши­ма. Си­ни­ша Ми­хај­ло­вић је из сло­бод­ног удар­ца у 25. ми­ну­ту до­вео Зве­зду у вођ­ство – 1:0. Др­же­ћи се оне на­род­не: Нем­ци су увек Нем­ци, уз то има­ју­ћи у ви­ду пре­о­крет у по­лу­фи­нал­ном ме­чу Европ­ског пр­вен­ства 1976. Ју­го­сла­ви­ја - СР Не­мач­ка (2:4), ипак је би­ло и од­ре­ђе­не за­др­шке у ра­до­ва­њу. Шут Кла­у­са Ауген­та­ле­ра са 25 ме­та­ра у 65. ми­ну­ту про­шао је кроз ру­ке Сте­ва­ну Сто­ја­но­ви­ћу, а са­мо пет ми­ну­та ка­сни­је Ман­фред Бен­дер је ис­ко­ри­стио сму­ше­ност Зве­зди­не од­бра­не (1:2). Ти­ме је из­јед­на­чио уку­пан ре­зул­тат на 3:3. А он­да је још Ро­ланд Вол­фарт по­го­дио ста­ти­ву.

Ипак, те го­ди­не фор­ту­на је би­ла уз Зве­зди­не фуд­ба­ле­ре. На кра­ју, до­го­ди­ло се оно што су мно­ге ге­не­ра­ци­је про­пу­шта­ле: сти­гао је европ­ски тро­феј у клуп­ске ви­три­не. По­сле ду­плог па­са Ју­го­ви­ћа и Пан­че­ва, лоп­та је сти­гла до Про­си­неч­ког, па Ми­хај­ло­ви­ћа, да би за­вр­ши­ла у ср­цу ше­сна­е­стер­ца. Ауген­та­лер је по­ку­шао да је из­би­је, али она је на вол­ше­бан на­чин пре­ско­чи­ла гол­ма­на Рај­мон­да Аума­на. Би­ло је то 2:2, од­но­сно 4:3 за Бе­о­гра­ђа­не. „Не­бо се отво­ри­ло, ста­ди­он је екс­пло­ди­рао...”

Наш из­не­над­ни са­го­вор­ник под­се­тио се не­ких име­на са обе стра­не.

– Ба­јер­нов стра­шни са­став пред­во­ди­ли су Ауген­та­лер, Ефен­берг, Тон и Ла­у­друп, док су Ју­го­вић, Бе­ло­де­дић, Про­си­неч­ки, Са­ви­ће­вић, Пан­чев и Ми­хај­ло­вић би­ле Зве­зди­не ве­де­те, ко­је су бри­љи­ра­ле – на­по­ме­нуо је Шмит. – То је би­ла нај­у­збу­дљи­ви­ја утак­ми­ца ко­јој сам при­су­ство­вао у жи­во­ту. Ви­део сам мно­ге утак­ми­це, био сам у Ве­ро­ни гле­дао Ма­ра­до­ну, био на Вем­бли­ју, у Бар­се­ло­ни, у Ма­дри­ду, у Санкт Пе­тер­бур­гу, али ста­ди­он и утак­ми­ца у Бе­о­гра­ду би­ли су нај­у­збу­дљи­ви­ји у мом жи­во­ту. На не­сре­ћу, Ба­јерн је из­гу­био, Ауген­та­лер је са­вла­дао Аума­на.

Кри­сти­јан је от­крио раз­лог што ума­ло ни­је за­ка­снио на меч. По ње­му, то је би­ло „оправ­да­но“.

– Се­де­ћи у Кнез Ми­хај­ло­вој, ми­слио сам да је то рај. Ве­руј­те ми. Та­да сам ви­део нај­леп­ше же­не и де­вој­ке у жи­во­ту. Ми­слио сам да, ако рај по­сто­ји, он мо­ра да је то у Бе­о­гра­ду. Ума­ло да због то­га за­ка­сним на утак­ми­цу...

Ле­по ми­шље­ње о Бе­о­гра­ду и Ср­би­ји и дан да­нас ни­је иш­че­зло.

– Ве­руј­те, увек се ра­до се­ћам тог од­ла­ска. Био је то до­бар фуд­бал, сјај­ни љу­ди, при­ја­тељ­ски рас­по­ло­же­ни, пред­у­сре­тљи­ви, и све то у Бе­о­гра­ду, у Ср­би­ји. Иако је про­шло ви­ше од три де­це­ни­је не­до­ста­је ми сва та драж Бе­о­гра­да, до­бро пи­во, сјај­но рас­по­ло­же­ње и нај­лу­ђи на­ви­ја­чи. Се­ћа­ња за сва вре­ме­на. Све је би­ло не­ве­ро­ват­но. Пре­не­си­те ле­пе по­здра­ве Ср­би­ји, а ва­шим ру­ко­ме­та­ши­ма же­лим да до­ђу до за­вр­шни­це – ре­као је Кри­сти­ан Шмит.

По­здра­ве Ср­би­ји но­си­мо! О ру­ко­ме­та­ши­ма овом зго­дом не­ће­мо…

Јо­во Га­лић