KAD SE NA­VI­JAČ BA­JER­NA PRI­SE­TI BE­O­GRAD­SKE MA­RA­KA­NE Mani fudbal, gledaj žene

(Od na­šeg spe­ci­jal­nog iz­ve­šta­ča)

Ka­da je Šmit shva­tio da do­la­zi­mo iz Sr­bi­je, s ve­li­kim odu­še­vlje­njem nas je pod­se­tio na te da­ne od pre 32 go­di­ne.

– Že­lim vam do­bro­do­šli­cu u Min­hen na Evrop­sko pr­ven­stvo u ru­ko­me­tu i pu­no sre­će že­lim re­pre­zen­ta­ci­ji Sr­bi­je – re­kao je Šmit na en­gle­skom je­zi­ku, a on­da se obra­tio na teč­nom srp­skom. – Do­bro do­šli. Pa opet na en­gle­skom: – Mo­ji pri­ja­te­lji iz Sr­bi­je.

Fud­ba­le­ri Cr­ve­ne zve­zde su 10. apri­la na Olim­pij­skom sta­di­o­nu, pred 64.000 gle­da­la­ca, sa­vla­da­li Ba­jern re­zul­ta­tom 2:1 i pred re­vanš na „Ma­ra­ka­ni” 24. apri­la bi­li „jed­nom no­gom” u fi­na­lu Ku­pa evrop­skih šam­pi­o­na. U do ta­da ne­za­be­le­že­noj at­mos­fe­ri i eufo­ri­ji, iza­bra­ni­ci­ma Ljup­ka Pe­tro­vi­ća bio je do­vo­ljan i re­mi da ostva­re naj­ve­ći uspeh u isto­ri­ji klu­ba. S ob­zi­rom na iz­van­red­nu par­ti­ju u pr­vom me­ču, svi su oče­ki­va­li da se to de­si i u Be­o­gra­du.

Sve je išlo na ru­ku zve­zda­ši­ma. Si­ni­ša Mi­haj­lo­vić je iz slo­bod­nog udar­ca u 25. mi­nu­tu do­veo Zve­zdu u vođ­stvo – 1:0. Dr­že­ći se one na­rod­ne: Nem­ci su uvek Nem­ci, uz to ima­ju­ći u vi­du pre­o­kret u po­lu­fi­nal­nom me­ču Evrop­skog pr­ven­stva 1976. Ju­go­sla­vi­ja - SR Ne­mač­ka (2:4), ipak je bi­lo i od­re­đe­ne za­dr­ške u ra­do­va­nju. Šut Kla­u­sa Augen­ta­le­ra sa 25 me­ta­ra u 65. mi­nu­tu pro­šao je kroz ru­ke Ste­va­nu Sto­ja­no­vi­ću, a sa­mo pet mi­nu­ta ka­sni­je Man­fred Ben­der je is­ko­ri­stio smu­še­nost Zve­zdi­ne od­bra­ne (1:2). Ti­me je iz­jed­na­čio uku­pan re­zul­tat na 3:3. A on­da je još Ro­land Vol­fart po­go­dio sta­ti­vu.

Ipak, te go­di­ne for­tu­na je bi­la uz Zve­zdi­ne fud­ba­le­re. Na kra­ju, do­go­di­lo se ono što su mno­ge ge­ne­ra­ci­je pro­pu­šta­le: sti­gao je evrop­ski tro­fej u klup­ske vi­tri­ne. Po­sle du­plog pa­sa Ju­go­vi­ća i Pan­če­va, lop­ta je sti­gla do Pro­si­neč­kog, pa Mi­haj­lo­vi­ća, da bi za­vr­ši­la u sr­cu še­sna­e­ster­ca. Augen­ta­ler je po­ku­šao da je iz­bi­je, ali ona je na vol­še­ban na­čin pre­sko­či­la gol­ma­na Raj­mon­da Auma­na. Bi­lo je to 2:2, od­no­sno 4:3 za Be­o­gra­đa­ne. „Ne­bo se otvo­ri­lo, sta­di­on je eks­plo­di­rao...”

Naš iz­ne­nad­ni sa­go­vor­nik pod­se­tio se ne­kih ime­na sa obe stra­ne.

– Ba­jer­nov stra­šni sa­stav pred­vo­di­li su Augen­ta­ler, Efen­berg, Ton i La­u­drup, dok su Ju­go­vić, Be­lo­de­dić, Pro­si­neč­ki, Sa­vi­će­vić, Pan­čev i Mi­haj­lo­vić bi­le Zve­zdi­ne ve­de­te, ko­je su bri­lji­ra­le – na­po­me­nuo je Šmit. – To je bi­la naj­u­zbu­dlji­vi­ja utak­mi­ca ko­joj sam pri­su­stvo­vao u ži­vo­tu. Vi­deo sam mno­ge utak­mi­ce, bio sam u Ve­ro­ni gle­dao Ma­ra­do­nu, bio na Vem­bli­ju, u Bar­se­lo­ni, u Ma­dri­du, u Sankt Pe­ter­bur­gu, ali sta­di­on i utak­mi­ca u Be­o­gra­du bi­li su naj­u­zbu­dlji­vi­ji u mom ži­vo­tu. Na ne­sre­ću, Ba­jern je iz­gu­bio, Augen­ta­ler je sa­vla­dao Auma­na.

Kri­sti­jan je ot­krio raz­log što uma­lo ni­je za­ka­snio na meč. Po nje­mu, to je bi­lo „oprav­da­no“.

– Se­de­ći u Knez Mi­haj­lo­voj, mi­slio sam da je to raj. Ve­ruj­te mi. Ta­da sam vi­deo naj­lep­še že­ne i de­voj­ke u ži­vo­tu. Mi­slio sam da, ako raj po­sto­ji, on mo­ra da je to u Be­o­gra­du. Uma­lo da zbog to­ga za­ka­snim na utak­mi­cu...

Le­po mi­šlje­nje o Be­o­gra­du i Sr­bi­ji i dan da­nas ni­je iš­če­zlo.

– Ve­ruj­te, uvek se ra­do se­ćam tog od­la­ska. Bio je to do­bar fud­bal, sjaj­ni lju­di, pri­ja­telj­ski ras­po­lo­že­ni, pred­u­sre­tlji­vi, i sve to u Be­o­gra­du, u Sr­bi­ji. Iako je pro­šlo vi­še od tri de­ce­ni­je ne­do­sta­je mi sva ta draž Be­o­gra­da, do­bro pi­vo, sjaj­no ras­po­lo­že­nje i naj­lu­đi na­vi­ja­či. Se­ća­nja za sva vre­me­na. Sve je bi­lo ne­ve­ro­vat­no. Pre­ne­si­te le­pe po­zdra­ve Sr­bi­ji, a va­šim ru­ko­me­ta­ši­ma že­lim da do­đu do za­vr­šni­ce – re­kao je Kri­sti­an Šmit.

Po­zdra­ve Sr­bi­ji no­si­mo! O ru­ko­me­ta­ši­ma ovom zgo­dom ne­će­mo…

Jo­vo Ga­lić