ИСТРАЖИВАЊА ПОКАЗУЈУ ДА ДЕЦА РАЗВЕДЕНИХ РОДИТЕЉА ЧЕСТО РАЗВИЈАЈУ ОВЕ ОСОБИНЕ Никад не би погодили које

 Према подацима УНИЦЕФ-а, процењује се да ће 50 одсто деце доживети развод родитеља пре 18. године. Ове статистике указују на значајан утицај развода на децу и наглашавају потребу да се пружи адекватна подршка приликом оваквих промена у породичном окружењу.Дакле, с обзиром на ове податке, немогуће је занемарити суптилне карактеристике одраслих чији су се родитељи развели. Иако можда нису били свесни утицаја раздвајања као деца, у одраслом добу често осећају његове манифестације у свакодневном животу.

Према истраживањима, ово су карактеристике деце разведених родитеља.

1. Саботирају здраве везе

Одрасла деца разведених родитеља често се осеćају нелагодно због праве романтичне љубави, чак и ако нису у потпуности свесна разлога који стоје иза ње.

Због несигурности, многи људи несвесно саботирају здраве односе у одраслом добу користеćи деструктивне обрасце понашања, како истиче психолог др Кортни Ворен, пише YоурТанго. Од претњи раскидом са сваким сукобом до пасивно-агресивног понашања, одрасла деца разведених родитеља могу да саботирају сопствене шансе за здраву љубав, често несвесно.

2. Превише размишљају

Деца која се нађу у улози посредника током бурне раставе родитеља, касније у одраслом добу готово неизбежно развијају склоност претераној бризи и анализирању. Одрасле особе чији су се родитељи развели када су били млади често су навикли да претерано анализирају понашање својих родитеља како би „очували мир“, чак и након развода, што може негативно утицати на њихово емоционално благостање.

Ова склоност анксиозности не утиче само на романтичне везе, она се преноси на све аспекте живота – од успеха на послу, преко стварања пријатељстава, до осеćаја стабилности у вашем личном животу.

3. Претерано су независни 

Деца која су прошла кроз сепарацију у раном узрасту, пре него што у потпуности разумеју ситуацију, често су приморана да прерано преузму обавезе, посебно у једнородитељским породицама са браћом и сестрама.

Према психологу Џенис Веб, ова хипер-независност се често развија код деце која су живела у домовима са преоптерећеним или одсутним родитељима, што је често случај са самохраним родитељима који су приморани да напорно раде да би обезбедили породицу. У одраслом добу ова „хипер-независност“ остаје, што им отежава прихватање подршке пријатеља, родитеља и колега.

4. Склони су нездравим стратегијама суочавања

Значајна истраживања о утицају родитељског одвајања, као што је студија из 2015. године, показују везу између раздвајања у детињству, опадања социоекономског статуса и употребе порока као нездравих стратегија суочавања код одрасле деце из ових породица.

Студија је идентификовала два пута која могу довести до негативних здравствених последица код одрасле деце која су искусила родитељско раздвајање у раном детињству: ослањање на пороке као што је пушење да би се ублажио психолошки и емоционални стрес одвајања, и пад финансијске стабилности у породицама након раздвајања.

Међутим, иако се одрасли који су доживели развод родитеља у детињству суочавају са изазовима, многи од њих развијају и позитивне особине, као што су отпорност и емпатија.

Крстарица/ (Индеx.хр)