ИМАМО 16 ОРГАНА У ТЕЛУ КОЈИ НЕ СЛУЖЕ НИЧЕМУ Да ли ће у будућности нестати НАУЧНИЦИ ДАЈУ ОДГОВОР
Људско тело је чудесан механизам, препун органа и структура које обављају различите функције неопходне за живот. Ипак, еволуција није престала са развојем људског тела и, кроз хиљаде година, неки органи и делови тела постали су сувишни – иако их још увек носимо са собом, они више немају практичну улогу у нашим свакодневним животима.
Сазнајте који су то органи, зашто су некада били корисни, и због чега су сада постали "остаци" еволуције.
1. Слепо црево
Слепо црево је вероватно најпознатији „бескорисни“ орган код људи. Иако данас нема јасну функцију, научници верују да је код наших предака помагало у варењу биљака богатих целулозом. Данашњи човек има другачију исхрану, па је слепо црево постало сувишно.
2. Умњаци
Наши древни преци конзумирали су више сирове и грубе хране која је захтевала додатну снагу вилице и зуба. Данас су умњаци углавном непотребни, често изазивају бол и компликације због недостатка простора у савременој вилици.
3. Репна кост (коксикс)
Ова мала кост на крају кичме остатак је репа који су имали наши еволутивни преци. Иако репови данас нису потребни за људски баланс или комуникацију, коксикс још увек постоји као подсетник на наш еволутивни пут.
4. Пиломоторни мишићи (мишићи за "најежавање")
Када се најежимо, мали мишићи у нашој кожи подижу длаке, што је код наших предака стварало додатну изолацију или изгледало застрашујуће пред предаторима. Данас, међутим, ова реакција нема практичну сврху.
5. Трећи капак (плица семилунарис)
У унутрашњем углу сваког ока постоји ситна мембрана која је остатак трећег капка, који је можда нашим прецима помагао у заштити ока. Код савремених људи, ова структура је потпуно бескорисна.
6. Мишићи за померање ушију
Многи сисари користе ове мишиће да би покретали уши и лакше откривали изворе звука. Људима ова функција није потребна, па су ови мишићи сведени на минимум, али неки људи их и даље могу активирати.
7. Палмарис лонгус мишић
Овај дуги тетивни мишић у подлактици некада је био важан за пењање и хватање. Код савремених људи овај мишић више нема функционалну улогу, а чак га 10-15% популације нема природно.
8. Мушки брадавице
Будући да се брадавице формирају пре него што фетус постане мушки или женски, оне се налазе и код мушкараца, иако не служе ниједној корисној функцији.
9. Синуси
Синуси су шупљине у нашим костима лица које се испуњавају ваздухом, али њихова конкретна функција остаје непозната. Могуће је да су нашим прецима користили за прилагођавање гласа или бољу терморегулацију.
10. Крвне судове у трепавицама
Ови сићушни судови пружају минималну заштиту и исхрану, али су остаци функција које су биле важније за древне људе који су се суочавали с екстремнијим временским условима.
11. Жучни мехур
Жучни мехур складишти жуч која помаже у варењу масти. Данас, многи људи могу живети потпуно здраво и без овог органа, јер јетра може директно испуштати жуч у дигестивни тракт.
12. Гркљански мишићи
Ови мишићи помажу у задржавању воде у устима и блокирању дисајних путева, што је било корисно нашим прецима који су живели у влажнијим срединама или када су морали пити из природних извора.
13. Мишић флексора у стопалу
Овај мишић био је користан за хватање и пењање, али данас је код људи смањен, јер смо прешли на усправно ходање.
14. Космата длака на телу
Иако нам длаке на глави служе за заштиту и терморегулацију, длаке на телу више немају функционалну улогу у нашем свакодневном животу. У прошлости су нашим прецима вероватно служиле за заштиту од хладноће.
15. Крајници
Крајници су део имуног система, али се код одраслих често упале и постану проблем. Иако су корисне у детињству, код одраслих често изазивају здравствене потешкоће.
16. Парни бубрези
Иако оба бубрега помажу у ефикаснијем филтрирању, људи могу живети потпуно нормално са само једним бубрегом, што указује да други бубрег можда није био неопходан за основно преживљавање.
Да ли ћемо ове органе у будућности потпуно изгубити?
Научници спекулишу да ће се, кроз хиљаде година еволуције, неки од ових органа можда потпуно изгубити. Ипак, еволуција је дуготрајан процес, па ћемо их вероватно још дуго носити као подсетник на нашу прошлост и прилагођавање кроз време. У међувремену, медицина ће наставити да проучава еволутивне остатке како би разумела што више о људском телу и његовом развоју кроз векове.