IMAMO 16 ORGANA U TELU KOJI NE SLUŽE NIČEMU Da li će u budućnosti nestati NAUČNICI DAJU ODGOVOR
Ljudsko telo je čudesan mehanizam, prepun organa i struktura koje obavljaju različite funkcije neophodne za život. Ipak, evolucija nije prestala sa razvojem ljudskog tela i, kroz hiljade godina, neki organi i delovi tela postali su suvišni – iako ih još uvek nosimo sa sobom, oni više nemaju praktičnu ulogu u našim svakodnevnim životima.
Saznajte koji su to organi, zašto su nekada bili korisni, i zbog čega su sada postali "ostaci" evolucije.
1. Slepo crevo
Slepo crevo je verovatno najpoznatiji „beskorisni“ organ kod ljudi. Iako danas nema jasnu funkciju, naučnici veruju da je kod naših predaka pomagalo u varenju biljaka bogatih celulozom. Današnji čovek ima drugačiju ishranu, pa je slepo crevo postalo suvišno.
2. Umnjaci
Naši drevni preci konzumirali su više sirove i grube hrane koja je zahtevala dodatnu snagu vilice i zuba. Danas su umnjaci uglavnom nepotrebni, često izazivaju bol i komplikacije zbog nedostatka prostora u savremenoj vilici.
3. Repna kost (koksiks)
Ova mala kost na kraju kičme ostatak je repa koji su imali naši evolutivni preci. Iako repovi danas nisu potrebni za ljudski balans ili komunikaciju, koksiks još uvek postoji kao podsetnik na naš evolutivni put.
4. Pilomotorni mišići (mišići za "naježavanje")
Kada se naježimo, mali mišići u našoj koži podižu dlake, što je kod naših predaka stvaralo dodatnu izolaciju ili izgledalo zastrašujuće pred predatorima. Danas, međutim, ova reakcija nema praktičnu svrhu.
5. Treći kapak (plica semilunaris)
U unutrašnjem uglu svakog oka postoji sitna membrana koja je ostatak trećeg kapka, koji je možda našim precima pomagao u zaštiti oka. Kod savremenih ljudi, ova struktura je potpuno beskorisna.
6. Mišići za pomeranje ušiju
Mnogi sisari koriste ove mišiće da bi pokretali uši i lakše otkrivali izvore zvuka. Ljudima ova funkcija nije potrebna, pa su ovi mišići svedeni na minimum, ali neki ljudi ih i dalje mogu aktivirati.
7. Palmaris longus mišić
Ovaj dugi tetivni mišić u podlaktici nekada je bio važan za penjanje i hvatanje. Kod savremenih ljudi ovaj mišić više nema funkcionalnu ulogu, a čak ga 10-15% populacije nema prirodno.
8. Muški bradavice
Budući da se bradavice formiraju pre nego što fetus postane muški ili ženski, one se nalaze i kod muškaraca, iako ne služe nijednoj korisnoj funkciji.
9. Sinusi
Sinusi su šupljine u našim kostima lica koje se ispunjavaju vazduhom, ali njihova konkretna funkcija ostaje nepoznata. Moguće je da su našim precima koristili za prilagođavanje glasa ili bolju termoregulaciju.
10. Krvne sudove u trepavicama
Ovi sićušni sudovi pružaju minimalnu zaštitu i ishranu, ali su ostaci funkcija koje su bile važnije za drevne ljude koji su se suočavali s ekstremnijim vremenskim uslovima.
11. Žučni mehur
Žučni mehur skladišti žuč koja pomaže u varenju masti. Danas, mnogi ljudi mogu živeti potpuno zdravo i bez ovog organa, jer jetra može direktno ispuštati žuč u digestivni trakt.
12. Grkljanski mišići
Ovi mišići pomažu u zadržavanju vode u ustima i blokiranju disajnih puteva, što je bilo korisno našim precima koji su živeli u vlažnijim sredinama ili kada su morali piti iz prirodnih izvora.
13. Mišić fleksora u stopalu
Ovaj mišić bio je koristan za hvatanje i penjanje, ali danas je kod ljudi smanjen, jer smo prešli na uspravno hodanje.
14. Kosmata dlaka na telu
Iako nam dlake na glavi služe za zaštitu i termoregulaciju, dlake na telu više nemaju funkcionalnu ulogu u našem svakodnevnom životu. U prošlosti su našim precima verovatno služile za zaštitu od hladnoće.
15. Krajnici
Krajnici su deo imunog sistema, ali se kod odraslih često upale i postanu problem. Iako su korisne u detinjstvu, kod odraslih često izazivaju zdravstvene poteškoće.
16. Parni bubrezi
Iako oba bubrega pomažu u efikasnijem filtriranju, ljudi mogu živeti potpuno normalno sa samo jednim bubregom, što ukazuje da drugi bubreg možda nije bio neophodan za osnovno preživljavanje.
Da li ćemo ove organe u budućnosti potpuno izgubiti?
Naučnici spekulišu da će se, kroz hiljade godina evolucije, neki od ovih organa možda potpuno izgubiti. Ipak, evolucija je dugotrajan proces, pa ćemo ih verovatno još dugo nositi kao podsetnik na našu prošlost i prilagođavanje kroz vreme. U međuvremenu, medicina će nastaviti da proučava evolutivne ostatke kako bi razumela što više o ljudskom telu i njegovom razvoju kroz vekove.
