ПАКЛЕНИ ДАНИ И ВРЕЛЕ НОЋИ Колику температуру може да поднесе људско тело?

Жарке летње температуре какве владају ових дана изразито су непријатне и права је срећа што током године постоји само ограничен број дана са оваквим, екстремним температурама (мада се број таквих дана значајно повећао због климатских промена).

Још од НАСА студије из 1958. године, установљена је комфорна зона температуре између 4 и 35 степени Целзијуса, у којој, кад влажност не прелази 50 одсто, људи могу да бораве неограничено дуго.

Питање је, кад се нађе изван ове зоне, колико високу температуру људско тело уопште може да поднесе?

Упркос бројним, махом војним истраживањима, на ово питање нема једног општег, а прецизног одговора.

Различите особе могу да издрже различите температурне екстреме, а то зависи и од начина одевања, физичких активности, струјања ваздуха и заклоњености од сунца. И пре свега, од влажности ваздуха. При врло високој релативној влажности ваздуха човек може бити угрожен већ на 36 степени Целзијуса, док у пустињама, где је ваздух изузетно сув, људи могу десетак минута да издрже и на температури од 60 степени.

Како би одржао телесну температуру на око 37 степени, организам при високим температурама ваздуха сувишну топлоту ослобађа пре свега кроз испаравање, односно знојењем. Међутим, ако је релативна влажност око њега висока, испаравање је успореније и човек доживљава да је спољна температура виша од оне коју мере термометри.

Због тога се у прогнози и користи такозвани топлотни индекс какав од 1978. примењује америчка, као и већина европских метеоролошких организација, а између осталих и наш РХМЗС.

У Канади је још од 1965. у употреби такозвана Хумидеџ скала, док се данас ваши телефони ослањају на РеалФеал скалу компаније AccuWwather.

Устаљено се сматра да на температури вишој од 54 степена Целзијуса људском организму неизбежно следи топлотни удар.

Овај облик хипертермије може да се догоди и на далеко нижим температурама, а на то могу да утичу лекови, алкохол, старост, али и друге околности.

Спортисти који се такмиче на топлоти могу бити у опасности, а статистике бележе да су честе жртве топлоте деца заборављена у нерасхлађеним аутомобилима.

Топлотни удар је екстремно стање термичког стреса и доводи до раста телесне температуре за свега неколико минута, вртоглавице, крварења, колапса кардиоваскуларног система, конвулзија, коме, отказивања мишића и органа и у најтежем случају – до смрти.

Наравно, при овдашњим температурама, ма како биле непријатне, не треба да бринете све док боравите у проветреним, вештачки расхлађеним просторијама, узимате довољно течности и избегавате директно излагање сунцу у најтоплијем делу дана.

(nova.rs)