Царска збирка расула се широм света

Још је за древне народе је јаје представљало симбол новог живота: према традицији Египћана, у њему се налазило злато, по индијској митологији садржало је порекло свих ствари, у Персији је поклањањем јаја обележаван дан доласка пролећа, а у Француској тако слављен повратак владара из рата. Због значаја и придаване симболике, јаја су често богато украшавана, а многа су мала ремек-дела. Величина и облик, непогодни за сликање, одувек су изазов за уметнике, који су умешност доказивали украшавајући их композицијама с мноштвом детаља. 

Највреднија на свету свакако су она израђена по идејама чувеног дизајнера, златара царске Русије – Фабержеа. Пореклом из покрајине Пикардије у Француској, породица чувених мајстора јувелирског заната напушта домовину због својих протестантских уверења и одлази у Немачку, а потом Русију и настањује се у Санкт Петербургу око 1840. Био је то наставак таласа исељавања започетог још за владавине Луја XIV кад је око 200.000 хугенота напустило Француску и емигрирало у Холандију, Енглеску, Швајцарску и Немачку, односећи своја богатства и знања. 

Петер Карл Фаберже (1846–1920), син Густава Фабержеа, јувелира и продавца уметничких предмета, наставио је очев уметнички занат и снагом свог талента постао најпознатији јувелир Руског царства и стекао интернационалну репутацију. Многи украсни предмети израђени за двор (скупоцени сервиси за јело и чај, рамови за слике, сатови, фигуре животиња, минијатуре), настали су управо према Фабержеовим нацртима, али је слава породице била заснована на ускршњим јајима за Романове. Почетак  драгоцене серије је скупоцени примерак направљен 1884. за цара Александра ИИИ, којим је овај даривао царицу Марију Фјодоровну за Ускрс. Николај II наставио је тај рафинирани обичај па је од 1894. до 1917. поручивао два примерка годишње – једно за краљицу мајку, а друго за супругу Александру.

Те наруџбине подстицале су Фабержеа да пусти машти на вољу и креира све лепше и занимљивије форме. Француски стилови били су му стална инспирација, нарочито рококо, али је често користио форме карактеристичног руског стила, елементе Далеког истока и тада популарног арт нувоа. Фаберже је првенствено био дизајнер, а помагали су му синови и веома талентовани тим мајстора разних уметничких заната. 

Уметничке предмете, накит, декоративне детаље и изнад свега чувена јаја, Фаберже је обликовао користећи читав спектар материјала – злато (у више тонова), платину, сребро (мат или сјајно полирано), често у комбинацији с другим металима. Осим тога, користио је и најскупоценије драго камење, као и емајл, горски кристал, жад и кварц. Његова уметност била је у пуном успону почетком 20. века, када је од 1903. до 1915. отворено више радионица у Санкт Петербургу, Москви, Одеси, Кијеву и Лондону. 

Преко поклона Романових, које су давали својим рођацима на европским дворовима, име Фаберже постало је надалеко чувено. Осим чланова царске породице, код Фабержеових су поручивали и гроф Строганов, браћа Нобел, Леополд де Ротшилд, maharaya из Каканира и  Едвард VII из Енглеске, за чију супругу је израђена менажерија у камену која броји 350 мањих фигура животиња. Данас је сачувано четрдесетак примерака које израдио Фаберже, од којих се десет чува у Оружаној палати Кремља, док је 23 по приватним збиркама, углавном изван граница Русије.

Палата у Кремљу је дуго била ризница националних знаменитости које су вековима сакупљали руски владари (кацига оца Александра Невског, кочије и одећа великих царева, иконе Андреја Рубљова, владарске круне, као и ускршња јаја Фабержеа).

Након Октобарске револуције, благо Оружане палате прешло је у „власништво народа“ кад су врата те ризнице и других музеја у земљи отворена за посетиоце. Немајући разумевања за било какав луксуз, револуционари су уметнички рад Фабержеа прогласили врхунцем декаденције. После убиства цара Николаја и његове породице 1918, предузеће је затворила совјетска власт, а Фаберже побегао у иностранство прерушен у курира британске амбасаде. Његове радионице су затворене и касније претворене у фабрику лаког оружја и медицинског материјала. Породица Фаберже се склонила у Швајцарску, а двојица синова ће породичну делатност разрадити у Паризу.

Карл Фаберже умро је убрзо у Лозани. Срећом, рецептура коју је чувени мајстор оставио у наслеђе, није умрла с њим. И данас се јувелирски и луксузни предмети с потписом Фаберже израђују у мањим серијама – превасходно накит, парфеми, и понеко ускршње јаје.

 Синиша Ковачевић