Carska zbirka rasula se širom sveta

Još je za drevne narode je jaje predstavljalo simbol novog života: prema tradiciji Egipćana, u njemu se nalazilo zlato, po indijskoj mitologiji sadržalo je poreklo svih stvari, u Persiji je poklanjanjem jaja obeležavan dan dolaska proleća, a u Francuskoj tako slavljen povratak vladara iz rata. Zbog značaja i pridavane simbolike, jaja su često bogato ukrašavana, a mnoga su mala remek-dela. Veličina i oblik, nepogodni za slikanje, oduvek su izazov za umetnike, koji su umešnost dokazivali ukrašavajući ih kompozicijama s mnoštvom detalja. 

Najvrednija na svetu svakako su ona izrađena po idejama čuvenog dizajnera, zlatara carske Rusije – Faberžea. Poreklom iz pokrajine Pikardije u Francuskoj, porodica čuvenih majstora juvelirskog zanata napušta domovinu zbog svojih protestantskih uverenja i odlazi u Nemačku, a potom Rusiju i nastanjuje se u Sankt Peterburgu oko 1840. Bio je to nastavak talasa iseljavanja započetog još za vladavine Luja XIV kad je oko 200.000 hugenota napustilo Francusku i emigriralo u Holandiju, Englesku, Švajcarsku i Nemačku, odnoseći svoja bogatstva i znanja. 

Peter Karl Faberže (1846–1920), sin Gustava Faberžea, juvelira i prodavca umetničkih predmeta, nastavio je očev umetnički zanat i snagom svog talenta postao najpoznatiji juvelir Ruskog carstva i stekao internacionalnu reputaciju. Mnogi ukrasni predmeti izrađeni za dvor (skupoceni servisi za jelo i čaj, ramovi za slike, satovi, figure životinja, minijature), nastali su upravo prema Faberžeovim nacrtima, ali je slava porodice bila zasnovana na uskršnjim jajima za Romanove. Početak  dragocene serije je skupoceni primerak napravljen 1884. za cara Aleksandra III, kojim je ovaj darivao caricu Mariju Fjodorovnu za Uskrs. Nikolaj II nastavio je taj rafinirani običaj pa je od 1894. do 1917. poručivao dva primerka godišnje – jedno za kraljicu majku, a drugo za suprugu Aleksandru.

Te narudžbine podsticale su Faberžea da pusti mašti na volju i kreira sve lepše i zanimljivije forme. Francuski stilovi bili su mu stalna inspiracija, naročito rokoko, ali je često koristio forme karakterističnog ruskog stila, elemente Dalekog istoka i tada popularnog art nuvoa. Faberže je prvenstveno bio dizajner, a pomagali su mu sinovi i veoma talentovani tim majstora raznih umetničkih zanata. 

Umetničke predmete, nakit, dekorativne detalje i iznad svega čuvena jaja, Faberže je oblikovao koristeći čitav spektar materijala – zlato (u više tonova), platinu, srebro (mat ili sjajno polirano), često u kombinaciji s drugim metalima. Osim toga, koristio je i najskupocenije drago kamenje, kao i emajl, gorski kristal, žad i kvarc. Njegova umetnost bila je u punom usponu početkom 20. veka, kada je od 1903. do 1915. otvoreno više radionica u Sankt Peterburgu, Moskvi, Odesi, Kijevu i Londonu. 

Preko poklona Romanovih, koje su davali svojim rođacima na evropskim dvorovima, ime Faberže postalo je nadaleko čuveno. Osim članova carske porodice, kod Faberžeovih su poručivali i grof Stroganov, braća Nobel, Leopold de Rotšild, maharaya iz Kakanira i  Edvard VII iz Engleske, za čiju suprugu je izrađena menažerija u kamenu koja broji 350 manjih figura životinja. Danas je sačuvano četrdesetak primeraka koje izradio Faberže, od kojih se deset čuva u Oružanoj palati Kremlja, dok je 23 po privatnim zbirkama, uglavnom izvan granica Rusije.

Palata u Kremlju je dugo bila riznica nacionalnih znamenitosti koje su vekovima sakupljali ruski vladari (kaciga oca Aleksandra Nevskog, kočije i odeća velikih careva, ikone Andreja Rubljova, vladarske krune, kao i uskršnja jaja Faberžea).

Nakon Oktobarske revolucije, blago Oružane palate prešlo je u „vlasništvo naroda“ kad su vrata te riznice i drugih muzeja u zemlji otvorena za posetioce. Nemajući razumevanja za bilo kakav luksuz, revolucionari su umetnički rad Faberžea proglasili vrhuncem dekadencije. Posle ubistva cara Nikolaja i njegove porodice 1918, preduzeće je zatvorila sovjetska vlast, a Faberže pobegao u inostranstvo prerušen u kurira britanske ambasade. Njegove radionice su zatvorene i kasnije pretvorene u fabriku lakog oružja i medicinskog materijala. Porodica Faberže se sklonila u Švajcarsku, a dvojica sinova će porodičnu delatnost razraditi u Parizu.

Karl Faberže umro je ubrzo u Lozani. Srećom, receptura koju je čuveni majstor ostavio u nasleđe, nije umrla s njim. I danas se juvelirski i luksuzni predmeti s potpisom Faberže izrađuju u manjim serijama – prevashodno nakit, parfemi, i poneko uskršnje jaje.

 Siniša Kovačević