БУЛУТ, АМИЏИЋ, ДЕЛИБАШИЋ, ДУНЂЕРСКИ... ОВА СРПСКА ПРЕЗИМЕНА СУ ЗАПРАВО ТУРСКА Професорка открила која су, а ово су и њихова значења
Колико смо се асимиловали са Турцима, њиховом културом, обичајима и језиком јасно је и данас када дубље продремо у порекло одређених речи, наших навика, начина понашања, хране и пића које конзумирамо.
Обраћамо пажњу и на имена - да ли су изворно наша или смо корен речи позајмили од Турака. Ипак, чим чујемо да се презиме завршава на -ић, његово порекло не доводимо у питање, већ верујемо да је изворно српско. Међутим, варамо се. Многа презимена су нам у аманет остављена за време окупације Османлија и имају одређено значење - ког нисмо свесни
Да ли знате шта изворно значи ваше презиме? Можда је турцизам који упућује на порекло, занимање или телесну особину неког вашег претка. Распитајте се, све има своју причу. Немојте бити сасвим сигурни да је ваше презиме чисто српско. Ипак нас је Турска скоро четири века држала под својом управом.
Мирјана Теодосијевић, универзитески професор турског језика и књижевности, и ауторка неколико турских речника, за "Санџак.рс" навела је нека врло популарна презимена у Србији за која нисмо знали да у основи имају турско порекло и значење, иако су поједина прилагођена нашој традицији додавањем суфикса -ић.
На листи више од 20 презимена
"Сигурно и ви познајете некога чије је презиме изведено од турцизма", питала је читаоце професорка Теодосијевић, па набројала одређена и објаснила шта значе у преводу: Абрашевић (човек пегавог лица), Амиџић (стриц), Барјактаревић или Бајрактаревић (заставник), Борозан (трубач), Булут (облак), Вермезовић (који не даје), Делибашић (најбољи јунак, заповедник одреда делија), Делић (јунак; стражар код везира и паша), Диздаревић (управник тврђаве), Дунђерски (столар и зидар), Јарамаз (непристојан, несташан; који не вреди), Каракашевић (црних обрва), Караџић (црномањаст), Лагумџија (минер), Малбашић (старешина махале или села), Мутавџић (занатлија који прави простирке и покровце од козје длаке), Субашић (надзорник имања или градски назорник, „градски менаџер”), Пешкир (убрус), Терзић (кројач), Топаловић (хрома особа), Туфегџић (пушкар). Узунмирковић (високи Мирко), Шебек (павијан; ружан и дрзак човек), Шишмановић (дебео).
Језик се мењао током векова
Професорка је на крају нагласила да, уколико нам се учини да се одређена реч данас на турском каже другачије, треба да имамо свест да се језик мењао током векова, те да су многе речи, исто као и у српском, данас архаизми који се не користе у модерном говору.
"Са турцизмима се не треба играти. Ако знате турцизме не значи да ћете моћи да водите чак и најједноставнији разговор на турском. Ако идете у Турску треба да имате у виду да су многи наши турцизми у турском архаизми и да се више не користе у савременом језику", објаснила је професерока Теодосијевић.