АРСЕНИК И БАНАТСКЕ ЧИПКЕ Ко је била баба АНУЈКА ПРВИ СЕРИЈСКИ УБИЦА КОД НАС Невероватна прича о ХЕМИЧАРКИ

Ана ди Пиштоња (рођ. Дракшин, али познатија као Баба Анујка) била је серијски убица из села Владимировац у тадашњој Југославији. Крајем 19. и почетком 20. века учествовала је у тровању најмање 50 људи, а по неким проценама и више (претпоставке иду до броја од 150 жртава). Ухапшена је 1928. године у доби од 90 година и осуђена на 15 година затвора 1929. године због саучесништва у два убиства. Након осам година, пуштена је из затвора због старости. Важила је за моћну жену натприродних моћи. Читавих 50 година људи су јој се обраћали за помоћ у лечењу, справљању љубавних напитака и „решавању проблема“. Најпознатија је била по тзв. ђавољој водици којом је решавала најтеже случајеве.

Анујка је рођена 1837. и још као мала је испољавала неуобичајено понашање. Посебно је било занимљиво што је девојчица ходала у сну, што је од старта изазивало подозрење околине. Знало се да је рано почела да се бави врачањем и да изврсно познаје биљке од којих је справљала напитке.

Рођена у породици богатог сточара, заволела хемију

Подаци о раном животу Анујке су непоуздани. Према неким изворима, рођена је 1838. године у Румунији у породици богатог сточара, а преселила се у Владимировац у Банатској војној крајини Хабзбуршке монархије око 1849. Тврдила је да је рођена 1836. године. У Панчеву је похађала приватну школу са децом из богатих породица, а касније је живела у кући свог оца. Наводно је постала мизантроп са 20 година након што ју је завео млади аустријски војни официр. Од официра је добила сифилис пре него што ју је напустио сломљеног срца. Након тога, тражила је осаму и почела да показује интересовање за медицину и хемију. Говорила је пет језика. Касније се удала за власника имања Пистов или ди Пиштоња са којим је имала 11 деце, од којих је само једно преживело до пунолетства. Био је много старији од ње и умро је након 20 година брака. Након што је постала удовица, Анујка се вратила изучавању хемије.

Као одрасла, зарађивала је од угоститељства захваљујући кафани. Ипак, гомила прихода пристизала је од њених мрачних вештина. Имала је развијену мрежу сарадница које су по околним селима нудиле помоћ и рекламирале услуге. Од клијената је тражено да јој донесу по једну црну и белу кокошку, пепео и поједине травке. Арсен, жива и мишомор су били лично њени додаци!

Колико је проблем тежак?

Прво питање које је постављала муштеријама било је „Колико је проблем тежак?“ алудирајући на тежину особе коју је требало склонити с пута. Временом се толико извештила да је погађала ког дана ће код жртве наступити тегобе. Мешала би травке, шапутала бајалице, палила тамјан и посипала пепео. Клијенте је отпуштала с речима: „Послужите противнику водицу, а ђаво се побринути за остало“.

Анујки нико деценијама није могао да уђе у траг. Смртност је била велика, сахрањивање брзо, а обдукције ретке. Тек 1927. када је пресудила угледном удовцу Гаји Прокину из оближњег села, дугови су дошли на наплату. Удовчев сестрић Милан је требало да наследи пар јутара земље, али није могао да сачека ујакову смрт, па је потражио ђавољу водицу.

Крива за смрт више од стотину људи

Прва је ухапшена Љубинка Миланков, најближа сарадница Анујке. Затражена је ексхумација неколико напрасно преминулих суграђана и доказано је да су били отровани арсеном и живом. На оптуженичку клупу коначно доспева и главни кривац и суд је рекао своје: 15 година затвора. Према непровереним изворима, Немци ослобађају Анујку 1941. и она наставља живот у свом селу. Умрла је у 104. години са десетинама душа на савести.

У Румунској православној цркви у Владимировцу, пронађен је запис који потврђује тачан датум њене смрти, где пише да је преминула 1. септембра, а сахрањена 2. септембра 1938. године.