ARSENIK I BANATSKE ČIPKE Ko je bila baba ANUJKA PRVI SERIJSKI UBICA KOD NAS Neverovatna priča o HEMIČARKI

Ana di Pištonja (rođ. Drakšin, ali poznatija kao Baba Anujka) bila je serijski ubica iz sela Vladimirovac u tadašnjoj Jugoslaviji. Krajem 19. i početkom 20. veka učestvovala je u trovanju najmanje 50 ljudi, a po nekim procenama i više (pretpostavke idu do broja od 150 žrtava). Uhapšena je 1928. godine u dobi od 90 godina i osuđena na 15 godina zatvora 1929. godine zbog saučesništva u dva ubistva. Nakon osam godina, puštena je iz zatvora zbog starosti. Važila je za moćnu ženu natprirodnih moći. Čitavih 50 godina ljudi su joj se obraćali za pomoć u lečenju, spravljanju ljubavnih napitaka i „rešavanju problema“. Najpoznatija je bila po tzv. đavoljoj vodici kojom je rešavala najteže slučajeve.

Anujka je rođena 1837. i još kao mala je ispoljavala neuobičajeno ponašanje. Posebno je bilo zanimljivo što je devojčica hodala u snu, što je od starta izazivalo podozrenje okoline. Znalo se da je rano počela da se bavi vračanjem i da izvrsno poznaje biljke od kojih je spravljala napitke.

Rođena u porodici bogatog stočara, zavolela hemiju

Podaci o ranom životu Anujke su nepouzdani. Prema nekim izvorima, rođena je 1838. godine u Rumuniji u porodici bogatog stočara, a preselila se u Vladimirovac u Banatskoj vojnoj krajini Habzburške monarhije oko 1849. Tvrdila je da je rođena 1836. godine. U Pančevu je pohađala privatnu školu sa decom iz bogatih porodica, a kasnije je živela u kući svog oca. Navodno je postala mizantrop sa 20 godina nakon što ju je zaveo mladi austrijski vojni oficir. Od oficira je dobila sifilis pre nego što ju je napustio slomljenog srca. Nakon toga, tražila je osamu i počela da pokazuje interesovanje za medicinu i hemiju. Govorila je pet jezika. Kasnije se udala za vlasnika imanja Pistov ili di Pištonja sa kojim je imala 11 dece, od kojih je samo jedno preživelo do punoletstva. Bio je mnogo stariji od nje i umro je nakon 20 godina braka. Nakon što je postala udovica, Anujka se vratila izučavanju hemije.

Kao odrasla, zarađivala je od ugostiteljstva zahvaljujući kafani. Ipak, gomila prihoda pristizala je od njenih mračnih veština. Imala je razvijenu mrežu saradnica koje su po okolnim selima nudile pomoć i reklamirale usluge. Od klijenata je traženo da joj donesu po jednu crnu i belu kokošku, pepeo i pojedine travke. Arsen, živa i mišomor su bili lično njeni dodaci!

Koliko je problem težak?

Prvo pitanje koje je postavljala mušterijama bilo je „Koliko je problem težak?“ aludirajući na težinu osobe koju je trebalo skloniti s puta. Vremenom se toliko izveštila da je pogađala kog dana će kod žrtve nastupiti tegobe. Mešala bi travke, šaputala bajalice, palila tamjan i posipala pepeo. Klijente je otpuštala s rečima: „Poslužite protivniku vodicu, a đavo se pobrinuti za ostalo“.

Anujki niko decenijama nije mogao da uđe u trag. Smrtnost je bila velika, sahranjivanje brzo, a obdukcije retke. Tek 1927. kada je presudila uglednom udovcu Gaji Prokinu iz obližnjeg sela, dugovi su došli na naplatu. Udovčev sestrić Milan je trebalo da nasledi par jutara zemlje, ali nije mogao da sačeka ujakovu smrt, pa je potražio đavolju vodicu.

Kriva za smrt više od stotinu ljudi

Prva je uhapšena Ljubinka Milankov, najbliža saradnica Anujke. Zatražena je ekshumacija nekoliko naprasno preminulih sugrađana i dokazano je da su bili otrovani arsenom i živom. Na optuženičku klupu konačno dospeva i glavni krivac i sud je rekao svoje: 15 godina zatvora. Prema neproverenim izvorima, Nemci oslobađaju Anujku 1941. i ona nastavlja život u svom selu. Umrla je u 104. godini sa desetinama duša na savesti.

U Rumunskoj pravoslavnoj crkvi u Vladimirovcu, pronađen je zapis koji potvrđuje tačan datum njene smrti, gde piše da je preminula 1. septembra, a sahranjena 2. septembra 1938. godine.