ФЕЈСБУК ДАНАС СЛАВИ 21. РОЂЕНДАН Америчко пунолетство друштвене мреже која је ПРВА ЗАУВЕК ПРОМЕНИЛА СВЕТ

Али просечан 21-годишњак највероватније нема профил на овој друштвеној мрежи. 

– Зашто бих објављивао нешто о себи на Фејсбуку када су ми тамо мама, тата, бабе и тетке, па да ми шаљу захтеве за пријатељство – каже Андреј Обрадовић, осамнаестогодишњак из канадског града Виндзора. 

Без обзира на мањак популарности међу младима компанија Мета, власник Фејсбука, али и платформе Инстаграм и чет апликације Вацап, нема разлога за бригу. 

Са више од три милијарде корисника широм света, Фејсбук је и даље најпопуларнија друштвена мрежа на планети. 

У Србији, више од 80 одсто становника који користе Интернет има профил на друштвеним мрежама, а највише их је на Фејсбуку. 

Сваки други корисник Фејсбука у Србији има више од 40 година, показују подаци из 2023. 

У свету највише расте број корисника између 45 и 65 година, иако су на овој мрежи и даље најприсутнији они између 25 до 34 године. 

Међу њима је и Дуња Нешовић, 30-годишњакиња из Београда, а тренутно докторанткиња комуникација на универзитету у Монтреалу. 

– У екосистему друштвених медија, Фејсбук доживљавам као напуштени тржни центар, легло дезинформација и депонију бизарних творевина вештачке интелигенције. 

– Али знам да постоје разне (микро) субкултуре које опстају на Фејсбук групама што свесрдно подржавам – каже за BBC. 

Како повезати другаре и успут се обогатити

Те сада давне 2004. године, Америка је водила ратове у Авганистану и Ираку, а Европска унија се увећала за десет чланица. 

Највише се читао Да Винчијев код Дена Брауна, а гледао други део анимираног филма Шрек, љубитељи Пријатеља и Секс и града дочекали су последње сезоне, а нову телевизијску еру је најавила премијера серије Изгубљени (Лост). 

Гугл је „избацио“ Џимејл (Гмаил), млади су највише проводили времена на страници Мајспес (MySpace), а студент на Харварду, Марк Закерберг, отворио је сајт TheFacebook, намењен повезивању студената овог престижног факултета. 

У почетку је Фејсбук функционисао као универзитетска мрежа, ширећи се и на друге факултете, да би се две године касније отворио ка свим заинтересованим корисницима. 

Три године касније, 2007, постао је најпопуларнија друштвена мрежа на свету. 

Могли сте да пишете шта радите, како се осећате, која су вам интересовања, да јавно коментаришете туђе статусе, гледате слике и сазнајете који ће догађај ваши пријатељи или познаници атендовати наредног викенда.

Пре појаве Фејсбук чета (касније Месинџера), људе сте могли само да поукујете – искористите дигитални длан да бисте благо мунули другог корисника, подсећајући га на ваше постојање. 

Многим корисницима су прве године ове мреже донеле доста узбуђења – Дуња Нешовић га је, по отварању налога 2008, користила за „повезивање с људима, идентитетски израз и онлајн архиву.“ 

Данас углавном тражи половни намештај на делу сајта Фејсбук маркетплејс. 

– Након креативних хаоса мрежа MySpace и Пицзо, сећам се да ми је његов испеглани плаво-бели интерфејс био досадан. 

– Требало ми је времена да се прилагодим овој мрежи која је захтевала да редовно извештаваш друге о твом свакодневном животу – каже Нешовић. 

Мреже са којима је одрасла назива „мојом другом природом“, а данас јој представљају предмет академског истраживања. 

– Тешко да замислим како би изгледао живот (или свет) у ком мој осећај и пракса друштвености немају дигитално постојање. 

Исте године је профил на Фејсбуку отворио Борко Вујић, фармацеут из Београда, намеравајући да промовише хоби – Ђ вечери по разним клубовима. 

Тако је и дошао до 2.500 „пријатеља“ од којих већину не познаје, јер су били потенцијална публика за те догађаје. 

Иако га је платформа „натерала“ да његов профил постане лични, још га користи са ентузијазмом. 

– Радим од куће годинама, Фејсбујк се испоставио као једина опција друштвеног контекста током радног времена, то је мени као зезање у канцеларији – каже Вујић. 

Не користи Фејсбук да би изражавао ставове о друштвеним питањима и његов профил је попут малог магазина. 

Најчешће постује музичке спотове који рађају нове разговоре, али и различите цртице из живота, са путовања, па и запажања из кафана. 

Најближи круг његових пријатеља не користи друштвене мреже, а на Фејсбуку „негује диверзитет“. 

– То је најшаренија група људи, што ми је важно, међу њима има хиљаду оних са којима се не слажем, чак и неких антиваксера. 

– Кроз њих се и понајбоље информишем, јер онда мораш да разлучиш о чему се ту заправо ради – каже Вујић. 

Фејсбук је 2009. године увео персонализовани њузфид, корисници више не виде туђе постове хронолошким редом, већ садржај за који алгоритам ове платформе одлучи да ће најбрже остварити неку врсту интеракције, лајковаће пост, ставиће смајли с реакцијом или кликнути на линк. 

Многи истраживачи сматрају алгоритам проблематичним, јер су постови који имају највише реакција они који се баве контроверзним темама, па делује да су екстремни ставови најприсутнији. 

То ствара „ефекат зечије рупе“ за кориснике, поготову млађе, што може довести до штетног понашања, сматрају званичници Европске комисије. 

Због тога је и покренута истрага против компаније Мета. 

До сада је Фејсбук оптуживан широм света за ширење лажних вести и говора мржње, надзор корисника и злоупотребу личних података, као и стварање дигиталне зависности код корисника. 

Највећа мана Фејсбука, тврди Нешовић, јесте „постављање стандарда за економску (и политичку) експлоатацију дигиталне друштвености, који се базира на надзору и контроли понашања. 

– Мана је у ограничавању креативности и деловања корисника – сматра она. 

Иако Фејсбук више није толико привлачан млађима који изграђују идентитет у дигиталном свету колико Инстаграм или ТикТок, генерација З га користи као поуздан алат у свакодневном животу. 

– Никад нисам ништа објавио на Фејсбуку, али је згодан за групне четове са људима с факултета или за куповину и продају ствари на Маркетплејсу – каже Андреј Обрадовић. 

Марк Закерберг: Симпатични штребер је постао бролигарх

Током 21 године људи одрасту, промене ставове и животне циљеве, а то важи и за недавне преображаје Марка Закерберга. 

У једном тренутку најмлађи милијардер на свету који је сам стекао богатство, Закерберг је тврдио да је његов мотив за стварању Фејсбука била жеља за повезивањем људи, чинивши тако свет отворенијим местом, а не зарада. 

О настанку Фејсбука снимљен је филм Друштвена мрежа у режији Дејвида Финчера 2010. године.

Закерберг је оценио да је Џеси Ејзенберг, глумац који га је овековечио на платну, „интересантно“ извео улогу. 

Компанија Фејсбук је изашла на берзу 2012. када су продате акције у вредности од 16 милијарди долара. 

Закербег је више пута сведочио пред америчким сенатом због оптужби за злоупотребу личних података, ширења говора мржње и негативних ефеката на ментално здравље младих. 

Уследиле су промене политике приватности и услова коришћења мрежа које су у његовом власништву. 

Нови амерички председник Доналд Трамп је пре скоро годину дана Фејсбук назвао „народним непријатељем.“ 

Али убрзо је Закерберг позван на вечеру на Трампово имање Мар-а-Лаго и само пар месеци касније, објавио је да ће Мета укинути независне модераторе за проверу чињеница. 

То би значило да ће сами корисници уређивати садржај тако што ће нудити контекст за објаве на овој мрежи. 

По Закербергу, независни модератори су „цензурисали“ превише садржаја, док ће овако бити подстакнута већа слобода говора. 

Закерберг се, гостујући код популарног подкастера Џоа Рогана, пожалио како савременим корпорацијама недостаје „мушке енергије“ јер су „у културном смислу уштројене“. 

Трампов претходник Џо Бајден изразио је бојазан да Америка постаје олигархија, друштво у којем  – екстремно богатство, моћ и утицај угрожавају демократију, основна права и слободе, као и идеју да свако може да напредује. 

Медији су искористили овај термин да осмисле кованицу којом ће описати званице у првом реду на инаугурацији Доналда Трампа као „бролигархе“ (батице + олигарси). 

Поред милијардера Елона Маска, власника Тесле и платформе X, Džefa Безоса, оснивача Амазона, директора Гугла Дундара Шичаија, био је ту и Марк Закерберг, пише BBC. 

– Врло је забрињавајућа ситуација, посебно у светлу информација, да људи на челу ових компанија имају ретроградна друштвена и политичка схватања која се сад и експлицитно преламају кроз деловање самих мрежа – каже Дуња Нешовић. 

Због спреге држава и приватних компанија, интереси корисника се „често игноришу“, упозорава она. 

Ипак, полаже наду у – побољшану дигитална писменост људи који успевају да пружају отпор, индивидуално и колективно, разним видовима неправде и опресије.

(Bizportal.rs)