Будућност уз млеко без крава и месо биљног порекла

Она је са стручњацима који су у Београд дошли из разних делова света на Међународнуј конференцији „Будућност биотехнологије" разговарала о томе да смо дошли до тачке кад користимо наша знања и вештине да мењамо свет око себе да би нам било боље, да бисмо били здравији, да би нам средина била чистија и при томе користимо живе организме.

"Биотехнологијом некада су се правили сир, вино и кобасице, а сада се прави млеко без крава и месо биљног порекла", казала је Беговић на скупу у организацији у организацији Владе Србије и Светског економског форума.

Управо је производња млека без крава била једна од тема панела како биотехнологија обликују нашу будућност.

Овој произвидњи се, према речима саговорнице Танјуга, прибегло јер је људи на планети све више, а говеда нема довољно да би сви пили кравље млеко и јели говедину, а говеда још испуштају велику количину метана који прави ефекат стаклене баште.

„Тако се дошло до тога да се, како нам је испричала Клаудија Викерс, главни истраживач у Иденбруу у Аустралији, у квасцу производе протеини млека који се касније мешају са водом и тако се добије право млеко“, рекла је за Танјуг Беговић.

Додала је да је то млеко сасвим храњиво и исто као кравље.

Она је навела и то да смо ушли у еру када све више расте број вегетаријанаца али они желе и да уживају у разним укусима, као што је месо потпуно биљног порекла које се штампа на 3Д штампачу и добије се стејк који има 98 одсто укус стејка али је његов састав биљног порекла.

На питање да ли нам је оваква храна будућност, Беговић каже да ово можда старијим генерацијама звучи као нешто страшно, али да заправо није и да је реч о сасвим храњивој, веома безбедној храни, која је чиста и без бактерија.

„Мислим да неке нове генерације неће ни размишљати о томе и то ће бити део њихове свакодневне дијете. Да сте пре 100 година некоме рекли идемо у продавницу брзе хране рекао би да то не долази у обзир, јер се храна спрема само код куће а сада је сасвим нормално да се скокне до ћошка и купи нека брза храна", указала је Беговић.

Једно од питање које је покренуто на панелу било је и да ли је ова производња скупа и је ли резервисана само за богате земље.

Саговорница Танјуга истиче да оваква производња тренутно јесте скупа, као што су и све нове технологије али да када уђу у масовну производњу њима цена драстично пада и постају доступне свима.

„Ове технологије и ова производња нису резервисане само за развијене земље, јер постоји много организација које раде тзв. трансфер знања. Такав је рецимо Међународни центар за биотехнологију, генетичко инжењерство“ рекла је Беговић.

Додала је да овај центар знање и технологије преноси на 64 земље за које се може рећи да имау средњи или низак доходак, рекла је Беговић.