Budućnost uz mleko bez krava i meso biljnog porekla

Ona je sa stručnjacima koji su u Beograd došli iz raznih delova sveta na Međunarodnuj konferenciji „Budućnost biotehnologije" razgovarala o tome da smo došli do tačke kad koristimo naša znanja i veštine da menjamo svet oko sebe da bi nam bilo bolje, da bismo bili zdraviji, da bi nam sredina bila čistija i pri tome koristimo žive organizme.

"Biotehnologijom nekada su se pravili sir, vino i kobasice, a sada se pravi mleko bez krava i meso biljnog porekla", kazala je Begović na skupu u organizaciji u organizaciji Vlade Srbije i Svetskog ekonomskog foruma.

Upravo je proizvodnja mleka bez krava bila jedna od tema panela kako biotehnologija oblikuju našu budućnost.

Ovoj proizvidnji se, prema rečima sagovornice Tanjuga, pribeglo jer je ljudi na planeti sve više, a goveda nema dovoljno da bi svi pili kravlje mleko i jeli govedinu, a goveda još ispuštaju veliku količinu metana koji pravi efekat staklene bašte.

„Tako se došlo do toga da se, kako nam je ispričala Klaudija Vikers, glavni istraživač u Idenbruu u Australiji, u kvascu proizvode proteini mleka koji se kasnije mešaju sa vodom i tako se dobije pravo mleko“, rekla je za Tanjug Begović.

Dodala je da je to mleko sasvim hranjivo i isto kao kravlje.

Ona je navela i to da smo ušli u eru kada sve više raste broj vegetarijanaca ali oni žele i da uživaju u raznim ukusima, kao što je meso potpuno biljnog porekla koje se štampa na 3D štampaču i dobije se stejk koji ima 98 odsto ukus stejka ali je njegov sastav biljnog porekla.

Na pitanje da li nam je ovakva hrana budućnost, Begović kaže da ovo možda starijim generacijama zvuči kao nešto strašno, ali da zapravo nije i da je reč o sasvim hranjivoj, veoma bezbednoj hrani, koja je čista i bez bakterija.

„Mislim da neke nove generacije neće ni razmišljati o tome i to će biti deo njihove svakodnevne dijete. Da ste pre 100 godina nekome rekli idemo u prodavnicu brze hrane rekao bi da to ne dolazi u obzir, jer se hrana sprema samo kod kuće a sada je sasvim normalno da se skokne do ćoška i kupi neka brza hrana", ukazala je Begović.

Jedno od pitanje koje je pokrenuto na panelu bilo je i da li je ova proizvodnja skupa i je li rezervisana samo za bogate zemlje.

Sagovornica Tanjuga ističe da ovakva proizvodnja trenutno jeste skupa, kao što su i sve nove tehnologije ali da kada uđu u masovnu proizvodnju njima cena drastično pada i postaju dostupne svima.

„Ove tehnologije i ova proizvodnja nisu rezervisane samo za razvijene zemlje, jer postoji mnogo organizacija koje rade tzv. transfer znanja. Takav je recimo Međunarodni centar za biotehnologiju, genetičko inženjerstvo“ rekla je Begović.

Dodala je da ovaj centar znanje i tehnologije prenosi na 64 zemlje za koje se može reći da imau srednji ili nizak dohodak, rekla je Begović.