„Дневник” на лицу места: У Локету, У Чешкој, где се прасад „сахрањује”, а жеђ гаси пивом „Свети Флоријан”
Локет је веома занимљива варошица у Чешкој, надомак чувене бање Карлови Вари у округу Соколов, не само због тога што река Охра овде прави велики меандер којим се готово додирује и скоро направи круг око стене, него и због тога што је ово било омиљено место чешких владара.
Управо на тој стени коју заокружује Охра направљен је средњевековни замак и град Локет, што у преводу значи лакат. Чешка владарска династија Примисловићи или Премисловци су овде почетком 13. века изградили краљевски дворац, а испод дворца је настао град који се први пут помиње 1288. године. Касније су га користили владари краљевске породице Луксембург користећи га за привремени боравак чланова краљевске породице. У време Тридесетогодишњег рата у средњој Европи, између 1618. и 1648. године освајале су га и пљачкале шведске трупе. Дворац је изгорео 1725. године, а обновљен је 1822. и једно време био затвор. Локет је био и део Аустроугарског царства. Крајем 20. века је обновљен и отворен за јавност и сада јер псоменик под заштитом државе Чешке.
У Локет смо стигли када се већ смркло и сам прилаз преко осветљеног и декорисаног моста, са погледом на замак који се уздиже и доминира изнад вароши, у загрљају Охре, заиста делују мистично. Посебно је нашу дружину обрадовала информација да се пиво у Локету почело справљати још у 13. или 14. веку, јер се истраживачи овдашњих историјских прилика још прегањају око тога када је овде основана Пивара “Свети Флоријан”. На улазу је ипак 1352. назначена као година оснивања. Пивара је имала једну паузу у раду а предузимљива породица која ју је преузела од 2006. године, поред пиваре газдује још ексклузивним рестораном и хотелом.
На добро занатско пиво које се може само овде дегустирати и гурманлуке чешке кухиње може се увек свратити, али уколико желите да пробате најпознатији специјалитет у туристичко-угоститељском комплексу “Свети Флоријан” у Локету, најбоље је доћи уторком и четвртком, када је његово спремање прави ритуал и заштитни им је знак. Нажалост, наш боравак је био у петак, па нисмо могли да присуствујемо посебном доживљају, печењу прасетине.
Звучи мало чудно, али у Локету у шали кажу да “сахрањују прасе”. Пећнице које су направљене за печење прасади изгледају као гробнице за сахрањивање, дубоке два метра и габарита као за покојнике. Прасе се припреми за печење, спуштају га на ужадима на дно раке у гомилу жеравице.
- Прасе печено на такав начин заиста је нешто посебно. Мислио сам да је печење, као прасетина из било које печењаре, међутим, ова прасетина се тако укусно запече у том жару, да има фантастичан, јединствен укус - испричао је наш водич из новосадске Агенције “Ивон Травел” Драган Поњевић, који је био у прилици да дегустира ту прасетину, по којој је Локет познат у целом региону.
Уз прасетину припремљену на јединствен начин или друге гурманлуке, жеђ се најбоље гаси светлим пивом “Свети Флоријан”, које се ту, на лицу места прави и нема га нигде више у продаји. Свети Флоријан је хришћански светац, између осталог, заштитник димничара и ватрогасаца.
Локет је варошица од око 3.000 становника, а захваљујући необичној локацији на којој се налази, у њему су снимани многи филмови, као рекламе за познате брендове. Много пута у овом месту је боравио Гете, где му је и споменик подигнут на улазу у град. У последње трачке дневне светлости, када се на Локет спуштала ноћ, призор је деловао скоро нестварно, на месту где река Охра прави такав заокрет који треба доживети.
Текст и фото: Милорад Митровић