„ДНЕВНИК“ НА ЛИЦУ МЕСТА: Михољско лето у Карловим Варима

На прилазу граду са око 50.000 становника, ту крај тепиха је и уочљив натпис да су Карлови Вари кандидат за стављање под заштиту Унеска 2020. године, као део светске баштине. Термални извори, раскошна архитектура и културни споменици у срцу негдашње Бохемије одиста то и заслужују.

Нисмо дуго били у Карловим Варима, не зато што нисмо хтели, него што нам то плитки yеpovi не дозвољавају, али и краћи боравак довољан је да се осете мирис, магија и отменост елитне бањске вароши, у којој због пријатељства и ранијих заслуга у репрезентативном делу на главну Масарикову улицу се наслањају улице Београдска и Југословенска!

Има више легенди како је на овом месту откривена термална вода са лековитим својствима. У тим предањима заслуге што су откривене благодети термалних извора припадају чешком краљу и цару Светог римског царства Карлу Четвртом, који је у лов у ове крајеве често долазио јер су били богати јеленском дивљачи. А ко би други открио топлу воду, ако не цар лично!

Једна од верзија је да је чувени владар ових простора једном приликом одстрелио јелена капиталца, који се сурвао низ брдо у речицу. Цар Карло је послао псе да извуку јелена, у чему нису успели, па је сам морао то да учини. Како је загазио у реку, приметио је да му вода греје ноге, па је закључио да су ту негде у близини извори топле воде који се сливају у реку.

Ту је цар одмах направио ловачку колибу, свој мали ловачки двор, данас га зову Замечак. Цар је издао и наредбу да се на до тада пустом месту на ушћу река Тепле и Охре изгради насеље, где ће народ из целе краљевине моћи да долази на лечење. Одмах крај реке Тепле у близини тог ловачког замка налази се најтоплији извор са водом од 72 степена Целзијуса, где данас усмерено у ваздух баца термалну воду до 12 метара увис, што је једна од многих атракција Карлових Вари. 

У Карловим Варима данас је 13 основних термалних извора који су каптирани, где туристи и пацијенти бање могу пити лековиту воду, али овде је још око 300 регистрованих мањих извора.     

У шетњу чувеном бањом кренули смо од здања фабрике где је смишљена „бехеровка“, чудесна ракија зачињена са 32 травке. Фабрика је сада на другом месту, али је ту музеј др Јана Бехера, у чију тајну справљања „бехеровке“ нико други још није проникао, јер се рецепт овог ароматичног пића не открива. Поред „бехеровке“, кобасица на разне начине и других конкретних залогаја, после којих најбоље окрепљују позната чешка пива, Карлови Вари су познати и по лазењским оплаткама, округлим танким обландама са филом различитих укуса, између две коре. Паковања у виду сувенира има у више величина, а за 10 круна могу се дегустирати и на комад, у шта смо се уверили у радњи на главној улици у којој се справљају. Од онога што вреди купити је и најпознатији кристал марке „Мозер“. Цене су углавном макнуте из излога, да већ у првом маху не одврате туристе, јер је реч о скупоценим кристалним предметима.

Карел Гот, највећа музичка звезда Чешке свих времена, огромну популарност уживао је у Словачкој и Пољској, али и Немачкој и Аустрији јер је певао и на немачком језику, умро је 1.октобра у 80.години, а жал његових обожавалаца протегла се све до Михољског лета и још траје, у шта смо се уверили 11. октобра, када је Гот сахрањиван у Прагу.

Наш изузетно предани водич из новосадске агенције „Ивон Травел“ Драган Поњевић, повео нас је потом у шетњу, од плавог обелиска, ка најхладнијем Змијском извору с водом од 30 степени, па даље према најтоплијем. Даље је променада према осталим купатилима и Гранд хотелу „Пуп“ и царском купатилу, названом по Францу Јозефу.

У самом почетку у Карловим Варима нису били свесни колика је моћ и вредност термалне воде, па је тек два века касније вода испитана, и дошло се до закључка да је треба пити због њених благодетних и лековитих својстава. Вртоглави туристички бум начињен је тек крајем 17. и почетком 18. века, у време владавине аустријске династије Хабзбур на овим просторима, па је место постало познатије под називом Карлсбад, него као Карлови Вари. Почетком 18. века у два наврата долази руски цар Петар Велики да би се овде лечио и уживао. Крунисане главе Европе, цареви и краљеви, племићи и великаши тог времена нису пропуштали прилику да уживају у испијању лековите воде и благодетима топлих купки.

Велика слава Карлових Вари креће почетком 18. века градњом многобројних дивних дрвених објеката, између осталог и објекта у коме се башкарио Петар Велики, поред је Хотел „Петар“. Док покрај нас одзвања топот копита коња упрегнутих у фијакер, избијамо на мост претворен у трг преко реке Тепле. Супротна страна названа је Млинска обала, јер су ту некада радили и млинови. Између стубова лође је фантастична акустика, па се ту одржавају концерти. За нас и гошће из Јапана хармоникаш је свирао коло, које се брзо разиграло, у простору украшеном палмама у саксијама, а топлина Михољског лета одавала је пре утисак да смо негде на Медитерану, него у срцу Европе. 

Карлови Вари су свој врхунац доживљавале крајем 19. и почетком 20. века, када су саграђени неки од најлепших и најпознатијих хотела, између осталог 1905. је завршен нови Гранд хотел „Пуп“ у коме су одседале најпознатије светске личности, између осталих и наш краљ Александар Први Карађорђевић. Снимани су ту и многи филмови, од којих најпознатији „Казино Ројал“ са Yеjms Бондом, у коме су Карлове Вари „глумили“ Црну Гору. Од познатих композитора, нема ко није овде боравио: Моцарт, Бетовен, Шопен, Лист, Дворжак, Сметана... Надомак Карлових Вари уздиже се Анђеоска планина, где је на врху било старо средњевековно утврђење, место које је приликом боравка у Карловим Варима где је живео скоро деценију и по, врло често обилазио Гете и ту прославио свој 37. рођендан. У Карловим Варима је у три наврата боравио и Карл Маркс, о чему сведочи спомен плоча на здању једног хотела, а мало подаље подигнут му је и споменик.

За оне добоког yеpa Хотел „Адмирал“ још издаље делује као велелепни дворац, њима је доступан и поменути Гранд хотел „Пуп“, а луксузом одишу „Империјал“ и други где можете добити све што пожелите. У „Империјалу“ је доступан луксузни боравка, терапија и опорвака, све до подмлађивања и улепшавања савременом естетском и пластичном хирургијом. Чули смо да ту сада највише долазе богате Рускиње. Руси су у Карловим Варима власници влеиког броја објеката, па времешне Рускиње када овде дођу, после свих третмена и интервенција кући одлазе подмлађене.

Купке гостима пријају у златној кади, у чоколади, али овде има уживања и купања у пиву! Пивска бања је тренутно међу најпопуларнијим. Лежите у бурету пуном пива 40 минута, након тога на сламнатом кревету, а пет сати после тога нема купања, да би се све то добро пимило у тело. Купање у пиву за две особе стаје 100 евра!

Иначе, смештај у Карловим Варима у објектима у вишим пределима вароши и није тако скуп, јер стаје 20 до 30 евра за ноћ, али што се спуштате ниже и у средишњи део бање, тако и цена расте на 50, па и преко 100 евра за ноћ. Најскупљи је луксузни смештај од неколико хиљада евра, па и 5.000 евра у најелитнијим апартманима. Карлови Вари нису случајно прозвани Монте Карлом средње Европе, а има и других поређења, због фантастичне архитектуре и реномеа који је бања стекла. 

Термална вода са овдашњих извора одлично се показала против стомачних тегоба, обољења желуца, бубрега, дисајних органа, костобоље и других бољки. Домаћини у бањи кажу да воде са термалних извора лековите својства имају највећи ефекат ујутру. Вода се лагано пије на празан стомак. Највише се користи за пиће, мада многи уживају и у купкама. Најважнији извор је број један, одакле река Тепла никада не леди до ушћа у Охру, а пре тога зими се заледи као и свака овдашња река. У близини је и стена, на којој је Карло Четврти подигао већ поменуту ловачку кућу, боље рећи ловачки двор, уз који је и највиши извор. Ту је и изузетна дрвена колонада, а лево је Вридло најважнији извор у затвореном простору, где је некада била колонада која се срушила па је направљен нови објекат.

Вода је бесплатна и испија се углавном из порцеланских шољица, бокалчића и других посуда које посетиоци и бројни туристи купују за коришћење и односе их за успомену. Дршка тих порцеланских посуда је шупља на врху, да би се вода могла пити расхлађена, ако некоме не прија врућа. Класичне шољице су беле са плавим мотивима, а ту је и колорит свих могућих боја и облика, чак и у облику мачке, из које се вода пије кроз мачији реп.

Поред порцеланских шољица за испијање воде, као сувенири се продају и „камене руже“. Тврди се да настају тако што се цвет руже скамени након што 14 дана буде у термалној води, која је богата гвожђем и другим минералима. Некада су их правили од правих ружа, а сада основ „камене руже“ чине папир и жица, али и било који други предмет који се толико држи у води стврдне се и скамени.

        М. Митровић