clear sky
-3°C
24.11.2024.
Нови Сад
eur
116.9977
usd
111.7457
Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

Цветање Тисе поранило: Љубавна чаролија панонске принцезе (видео)

07.06.2018. 18:06 23:37
Пише:
Фото: Dnevnik.rs

Природни феномен цветања реке Тисе почео је нешто раније него што је уобичајено и изазвао велико интересовање љубитеља природе и знатижељника, не само из региона Потисја него и из других крајева Војодине, Србије и иностранства.

Очи заљубљеника у Панонску принцезу упрте су биле већ са појава првих инсеката свиленкастих крила, Тиског цвета (Палингениа лонгицауда) крајем прошле седмице, што је за оне који свакодневно бораве на реци био сигнал да се чаробни цвет спрема за краткотрајну љубавну чаролију на површини реке.

Биолог Јожеф Гергељ из Сенте констатује да је од када он већ скоро три деценије прати јединствен природни феномен који се може у Европи доживети само на Тиси, најраније цветање забележено 7.јуна, а најкасније 26-27.јуна, када је водостај реке био изузетно висок 2007. године, а вода хладна. 

 

– Ове године је у природи све раније приспело, па и цветање Тисе. Када је овако јако топло у ово доба године, раније су се склопили природни услови за цветање реке. Прошле године је такође било топло, али се све збило десетак дана касније. За излазак ларви Тисиног цвета из глиновите обале реке, потребно је да температуре воде буде најмање 20 степени, а у уторак је била око 23 степена. Битно је и да не буде јаких таласа, да се водени ток не убрзава, јер ако вода брже тече односи ларве које треба да изађу на површину, да се излећу на обалу, пресвлаче се до потпуног сазревања, врате на површину реке, где се обавља полагања јајашаца и свадбени плес  – каже Гергељ. 

Ранијој појави природног феномена допринео је и низак водостај, који је у опадању и пракитчно одговара летњем нивоу. Масовно ројење Тиског цвета узводно код Кањиже, али и на другим стаништима, кренуло је у уторак у предвечерје, а према проценама стручњака, уколико се задрже овакви временски услови, потрајаће и наредних дана. Водостај Тис екод Новог Кнежевца је 177, Сенте 244 и Новог Бечеја 320 центиметара, са тенденцијом опадања, а управо су топло време, стабилне, мирне временске прилике, без ветра, одговарајућа температуре воде и други услови, погодни за ројење Тисиног цвета. Ни киша која је у уторак током поподнева падала, није омела цветање, јер је у смирај дана сунце обасјало Потисје.   

– Нико не зна тачно да предвиди када ће почети цветање Тисе. То је тако природа уредила. Када се појаве први инсекти на површини, што ми зовемо предцветање, потраје и до десетак дана док не почне главно ројење, оно право цветање, али ишчекивање увек доноси ново узбуђење – вели искусни риболовац и љубитељ Тисе Андраш Тот из Кањиже.


Мозаик цветања склапа природа

Тисин цвет је инсекат из породице водених цветова, који се указује средином јуна сваке године у репродуктивно способној форми, златножутог тела и лепршавих свиленкастих крила своју земаљску мисију завршава за свега неколико сати. Његове ларве од оплодње се развијају три године у глиновитој обали док не изроне на површину реке, преобразе се у зреле јединке и паре се и ту завршавају кратак животни век. Атрактивни свадбени плес започиње касно поподне, а после парења најпре умиру мужјаци, а потом и женке које prеthodno обаве полагање јајашаца. Оплођена јајашца на површини реке започињу трогодишњи развојни циклус у глиновитом кориту реке Тисе. У току трогодишњег битисања у облику ларве, након 15 до 20 пресвлачења, инсекти Тисиног цвета појављују се на површини реке, да би дочарали природни феномен који је у Европи опстао само још на Тиси.


Као дете са Тисе, сада већ имам 60 година, то је и док сам био млађи представљао доживљај, прича Тот. Једно време, након велике поплаве 70-тих година прошлог века, потом и након великог тровања реке цијанидом и тешким металима, годинама није било цветања.

– Људе из потиских места, који су некада доживљавали цветање Тисе, од када се Тисин цвет вратио, испуњава неком радошћу и усхићењем, јер је то значи да је вода чиста. Тамо где је вода загађена тамо нема Тиског цвета. Нама је то нада да ће Тиса остати наша Панонска принцеза и потрајати да уживају и будуће генерације, ако је будемо пазили и чували. Уколико је не будемо пазили, река и живот у њој брзо знају да се униште, оно што је стварано и опстајало милионима година опстајало, јер када се у природи уништи оно што је стварала, некада се врло тешко уништено може вратити – утисак је Андраша Тота.

Ритам цветање Тисе је увек исти, када Тиском цвету откуца билошки сат. Излазак ларви почиње најчешће око 18 сати, а да ли ће бити ројења може се приметити и издалека, јер излазак Тиског цвета на површину прате јата галебова и других птица.

– Природни феномен цветања реке привлачи људе, јер овако што у Европи може да се доживи још само на Тиси, а у свету још у Азији на Жутој реци Хуанг хо. Друга је ствар што ми то не знамо да искористимо, како би могло. Ми риболовци имамо доста познаника по целој Србији и у земљама у окружењу, људи се интересују, па када им јавимо да цевтање креће они долазе да доживе јединствен ужитак. Кањижани су први почели да афирмише цветање Тисе, али су у томе застали, док у Сенти и Новом Бечеју приређују велике манифестације у част цветања Тисе – указује Тот.

Две баке уочили смо на кањишком Штранду, како са дасака понтона потрбушке покушавају да докуче примерак инсекта нежних крила. Да освеже ужитак на обали и из чамаца, на води завичајне реке, долазе носталгичари из дијаспоре. Шандор Бакош родом Кањижанин, већ четири и по деценије је у гастарбајтер у Немачкој, али сваки други месец долази у завичај из Енепетала, градића крај Вупертала где живи, у савезној немачкој држави Северна Рајна-Вестфалија.

- Из детињства и ране младости се сећам цветања Тисе. То је био доживљај, јер тада у време цветања од масовног ројења Тисиног цвета, нисмо могли видети банатску обалу реке. Успеомену чувам на старим фотографијама – присетио се Бакош. 

Милорад Митровић

Пише:
Пошаљите коментар