Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

Cvetanje Tise poranilo: Ljubavna čarolija panonske princeze (video)

07.06.2018. 18:06 23:37
Piše:
Foto: Dnevnik.rs

Prirodni fenomen cvetanja reke Tise počeo je nešto ranije nego što je uobičajeno i izazvao veliko interesovanje ljubitelja prirode i znatiželjnika, ne samo iz regiona Potisja nego i iz drugih krajeva Vojodine, Srbije i inostranstva.

Oči zaljubljenika u Panonsku princezu uprte su bile već sa pojava prvih insekata svilenkastih krila, Tiskog cveta (Palingenia longicauda) krajem prošle sedmice, što je za one koji svakodnevno borave na reci bio signal da se čarobni cvet sprema za kratkotrajnu ljubavnu čaroliju na površini reke.

Biolog Jožef Gergelj iz Sente konstatuje da je od kada on već skoro tri decenije prati jedinstven prirodni fenomen koji se može u Evropi doživeti samo na Tisi, najranije cvetanje zabeleženo 7.juna, a najkasnije 26-27.juna, kada je vodostaj reke bio izuzetno visok 2007. godine, a voda hladna. 

 

– Ove godine je u prirodi sve ranije prispelo, pa i cvetanje Tise. Kada je ovako jako toplo u ovo doba godine, ranije su se sklopili prirodni uslovi za cvetanje reke. Prošle godine je takođe bilo toplo, ali se sve zbilo desetak dana kasnije. Za izlazak larvi Tisinog cveta iz glinovite obale reke, potrebno je da temperature vode bude najmanje 20 stepeni, a u utorak je bila oko 23 stepena. Bitno je i da ne bude jakih talasa, da se vodeni tok ne ubrzava, jer ako voda brže teče odnosi larve koje treba da izađu na površinu, da se izleću na obalu, presvlače se do potpunog sazrevanja, vrate na površinu reke, gde se obavlja polaganja jajašaca i svadbeni ples  – kaže Gergelj. 

Ranijoj pojavi prirodnog fenomena doprineo je i nizak vodostaj, koji je u opadanju i prakitčno odgovara letnjem nivou. Masovno rojenje Tiskog cveta uzvodno kod Kanjiže, ali i na drugim staništima, krenulo je u utorak u predvečerje, a prema procenama stručnjaka, ukoliko se zadrže ovakvi vremenski uslovi, potrajaće i narednih dana. Vodostaj Tis ekod Novog Kneževca je 177, Sente 244 i Novog Bečeja 320 centimetara, sa tendencijom opadanja, a upravo su toplo vreme, stabilne, mirne vremenske prilike, bez vetra, odgovarajuća temperature vode i drugi uslovi, pogodni za rojenje Tisinog cveta. Ni kiša koja je u utorak tokom popodneva padala, nije omela cvetanje, jer je u smiraj dana sunce obasjalo Potisje.   

– Niko ne zna tačno da predvidi kada će početi cvetanje Tise. To je tako priroda uredila. Kada se pojave prvi insekti na površini, što mi zovemo predcvetanje, potraje i do desetak dana dok ne počne glavno rojenje, ono pravo cvetanje, ali iščekivanje uvek donosi novo uzbuđenje – veli iskusni ribolovac i ljubitelj Tise Andraš Tot iz Kanjiže.


Mozaik cvetanja sklapa priroda

Tisin cvet je insekat iz porodice vodenih cvetova, koji se ukazuje sredinom juna svake godine u reproduktivno sposobnoj formi, zlatnožutog tela i lepršavih svilenkastih krila svoju zemaljsku misiju završava za svega nekoliko sati. Njegove larve od oplodnje se razvijaju tri godine u glinovitoj obali dok ne izrone na površinu reke, preobraze se u zrele jedinke i pare se i tu završavaju kratak životni vek. Atraktivni svadbeni ples započinje kasno popodne, a posle parenja najpre umiru mužjaci, a potom i ženke koje prethodno obave polaganje jajašaca. Oplođena jajašca na površini reke započinju trogodišnji razvojni ciklus u glinovitom koritu reke Tise. U toku trogodišnjeg bitisanja u obliku larve, nakon 15 do 20 presvlačenja, insekti Tisinog cveta pojavljuju se na površini reke, da bi dočarali prirodni fenomen koji je u Evropi opstao samo još na Tisi.


Kao dete sa Tise, sada već imam 60 godina, to je i dok sam bio mlađi predstavljao doživljaj, priča Tot. Jedno vreme, nakon velike poplave 70-tih godina prošlog veka, potom i nakon velikog trovanja reke cijanidom i teškim metalima, godinama nije bilo cvetanja.

– Ljude iz potiskih mesta, koji su nekada doživljavali cvetanje Tise, od kada se Tisin cvet vratio, ispunjava nekom radošću i ushićenjem, jer je to znači da je voda čista. Tamo gde je voda zagađena tamo nema Tiskog cveta. Nama je to nada da će Tisa ostati naša Panonska princeza i potrajati da uživaju i buduće generacije, ako je budemo pazili i čuvali. Ukoliko je ne budemo pazili, reka i život u njoj brzo znaju da se unište, ono što je stvarano i opstajalo milionima godina opstajalo, jer kada se u prirodi uništi ono što je stvarala, nekada se vrlo teško uništeno može vratiti – utisak je Andraša Tota.

Ritam cvetanje Tise je uvek isti, kada Tiskom cvetu otkuca biloški sat. Izlazak larvi počinje najčešće oko 18 sati, a da li će biti rojenja može se primetiti i izdaleka, jer izlazak Tiskog cveta na površinu prate jata galebova i drugih ptica.

– Prirodni fenomen cvetanja reke privlači ljude, jer ovako što u Evropi može da se doživi još samo na Tisi, a u svetu još u Aziji na Žutoj reci Huang ho. Druga je stvar što mi to ne znamo da iskoristimo, kako bi moglo. Mi ribolovci imamo dosta poznanika po celoj Srbiji i u zemljama u okruženju, ljudi se interesuju, pa kada im javimo da cevtanje kreće oni dolaze da dožive jedinstven užitak. Kanjižani su prvi počeli da afirmiše cvetanje Tise, ali su u tome zastali, dok u Senti i Novom Bečeju priređuju velike manifestacije u čast cvetanja Tise – ukazuje Tot.

Dve bake uočili smo na kanjiškom Štrandu, kako sa dasaka pontona potrbuške pokušavaju da dokuče primerak insekta nežnih krila. Da osveže užitak na obali i iz čamaca, na vodi zavičajne reke, dolaze nostalgičari iz dijaspore. Šandor Bakoš rodom Kanjižanin, već četiri i po decenije je u gastarbajter u Nemačkoj, ali svaki drugi mesec dolazi u zavičaj iz Enepetala, gradića kraj Vupertala gde živi, u saveznoj nemačkoj državi Severna Rajna-Vestfalija.

- Iz detinjstva i rane mladosti se sećam cvetanja Tise. To je bio doživljaj, jer tada u vreme cvetanja od masovnog rojenja Tisinog cveta, nismo mogli videti banatsku obalu reke. Uspeomenu čuvam na starim fotografijama – prisetio se Bakoš. 

Milorad Mitrović

Piše:
Pošaljite komentar