НИНИНЕ МУСТРЕ Дружина
На једном активном одмору на мору упознала сам јединствену групу људи који су заувек оставили снажан утисак на мене. Неки од њих су се познавали од раније, али већином су то особе које су се на том летовању среле први пут.
И није ту ништа необично: сви су дошли ту с одређеним разлогом, неко да се мало јаче рекреира уз море и у мору, неко да научи нешто више о правилном начину исхране, неко да скине килограме, неко да поправи здравствено стање, слични су мотиви као и на многим другим одморима са програмом на којима сам била. Али, нешто је ипак другачије.
Обично се на оваквим догађајима људи прво мало снебивају, нису баш одмах сви отворени једни према другима, потребно је да прође неколико дана да се сви мало боље упознају, па да група постане компактнија. Многи понесу са собом од куће гомилу брига и проблема, које у главном у неком тренутку пројектују на чланове групе, па дође и до несугласица или разних видова испољене и неиспољене нетрпељивости која неминовно квари атмосферу. Овога пута то се није десило. Већ од другог дана, сви су постали као једна велика компактна дружина. Нећу рећи породица, јер многе данас нису ни функционалне ни компактне, мада би оне требало да буду пример за то, али то је нека друга тема, која је уосталом и била једна од тема на нашем семинару. Овде су људи осетили припадање од првог тренутка. Осећају добронамерност једни других и у сваком моменту спремни су да прискоче у помоћ. На вежбању нуде једни другима удобније простирке, за ручком сви нуткају једни друге и додају храну, размењују се мелеми и уља за лице и тело, никоме није тешко да скокне до свог апартмана или аутомобила и донесе нешто што је потребно. Такву повезаност и међусобну подршку још никада до сада нисам срела. Међу присутнима има одрасле деце и родитеља, брачних парова, сестара, и свако од њих даје пример како изгледа када су једни другима подршка и помоћ у сваком смислу. Предивна енергија се шири у свим контактима и у свим причама, комуникација је отворена, јасна и ведра иако некада имамо и врло захтевне и напорне изазове, како физички, тако и психички.
Посебно ме радују веома младе особе које су део групе. Изненађујуће колико су ти људи ван ових свакодневних замки система у којима живимо, колико осећају слободу, колико се отворено изражавају и радозмнло питају све што их занима или им није јасно и колико су спремни да допринесу и подрже како знају и умеју.. То ми је велика утеха у данашње време када је наизглед цео свет у расулу, то ми је потврда да се испод свог хаоса који нам се са свих страна приказује рађа један нови, другачији и у сваком смислу бољи свет чији су носиоци управо ту у тој групи људи, а сигурна сам да их има још много, на многим другим местима, младих људи смисла који ће полако анулирати све што су упропастили људи интереса. У таквом свету ја већ живим, повремено искачући из њега, ваљда само да потврдим колико је важно да га својим мислима и делима непрекидно градим, али лепше је када се уверим да нас има још много и да нас је све више.
Нина Мартиновић Армбрустер