NININE MUSTRE Družina

I nije tu ništa neobično: svi su došli tu s određenim razlogom, neko da se malo jače rekreira uz more i u moru, neko da nauči nešto više o pravilnom načinu ishrane, neko da skine kilograme, neko da popravi zdravstveno stanje, slični su motivi kao i na mnogim drugim odmorima sa programom na kojima sam bila. Ali, nešto je ipak drugačije.

Obično se na ovakvim događajima ljudi prvo malo snebivaju, nisu baš odmah svi otvoreni jedni prema drugima, potrebno je da prođe nekoliko dana da se svi malo bolje upoznaju, pa da grupa postane kompaktnija. Mnogi ponesu sa sobom od kuće gomilu briga i problema, koje u glavnom u nekom trenutku projektuju na članove grupe, pa dođe i do nesuglasica ili raznih vidova ispoljene i neispoljene netrpeljivosti koja neminovno kvari atmosferu. Ovoga puta to se nije desilo. Već od drugog dana, svi su postali kao jedna velika kompaktna družina. Neću reći porodica, jer mnoge danas nisu ni funkcionalne ni kompaktne, mada bi one trebalo da budu primer za to, ali to je neka druga tema, koja je uostalom i bila jedna od tema na našem seminaru. Ovde su ljudi osetili pripadanje od prvog trenutka. Osećaju dobronamernost jedni drugih i u svakom momentu spremni su da priskoče u pomoć. Na vežbanju nude jedni drugima udobnije prostirke, za ručkom svi nutkaju jedni druge i dodaju hranu, razmenjuju se melemi i ulja za lice i telo, nikome nije teško da skokne do svog apartmana ili automobila i donese nešto što je potrebno. Takvu povezanost i međusobnu podršku još nikada do sada nisam srela. Među prisutnima ima odrasle dece i roditelja, bračnih parova, sestara, i svako od njih daje primer kako izgleda kada su jedni drugima podrška i pomoć u svakom smislu. Predivna energija se širi u svim kontaktima i u svim pričama, komunikacija je otvorena, jasna i vedra iako nekada imamo i vrlo zahtevne i naporne izazove, kako fizički, tako i psihički.

Posebno me raduju veoma mlade osobe koje su deo grupe. Iznenađujuće koliko su ti ljudi van ovih svakodnevnih  zamki sistema u kojima živimo, koliko osećaju slobodu, koliko se otvoreno izražavaju i radozmnlo pitaju sve što ih zanima ili im nije jasno i koliko su spremni da doprinesu i podrže kako znaju i umeju.. To mi je velika uteha u današnje vreme kada je naizgled ceo svet u rasulu, to mi je potvrda da se ispod svog haosa koji nam se sa svih strana prikazuje rađa jedan novi, drugačiji i u svakom smislu bolji svet čiji su nosioci upravo tu u toj grupi ljudi, a sigurna sam da ih ima još mnogo, na mnogim drugim mestima, mladih ljudi smisla koji će polako anulirati sve što su upropastili ljudi interesa. U takvom svetu ja već živim, povremeno iskačući iz njega, valjda samo da potvrdim koliko je važno da ga svojim mislima i delima neprekidno gradim, ali lepše je kada se uverim da nas ima još mnogo i da nas je sve više.

Nina Martinović Armbruster

www.ninamartinovic.com