Василица, крофне, печење... За Мали Божић ваља и купити нешто ново
БЕОГРАД: Вечерас се дочекује Нова година по јулијанском календару. Многи ће је дочекати као "српску", а ово је шест ствари које треба да знате о њој.
Када се обележава?
Јулијанска Нова година, празник је који се слави 13. на 14. јануар по грегоријанском календару сваке године. Тог датума је 1. јануар по јулијанском календару.
Иако је у Србији устаљен назив српска Нова година, у различитим крајевима Европе позната је као јулијанска, стара или православна Нова година.
Када се обележава?
Јулијанска Нова година, празник је који се слави 13. на 14. јануар по грегоријанском календару сваке године. Тог датума је 1. јануар по јулијанском календару.
Иако је у Србији устаљен назив српска Нова година, у различитим крајевима Европе позната је као јулијанска, стара или православна Нова година.
Где се све слави?
Иако није званична Нова година, она се слави у Србији, Босни и Херцеговини, Републици Српској, Црној Гори, Северној Македонији, православним деловима Хрватске.
Слави је и православно становништво у Русији, Белорусији, Украјини, Јерменији, Грузији, Молдавији.
Традиција прославе јулијанске Нове године постоји и у неким немачким кантонима у Швајцарској, као и у неким деловима Шкотске.
Када су Срби почели да славе Нову годину
Тачан датум када су Срби почели да славе Нову годину је немогуће одредити, али тај празник добија на значају после Првог, а поготово после Другог светског рата.
Иако није била званично забрањена, за време комунистичке власти није било организованих јавних дочека, ни дочека по ресторанима и кафанама.
Када су се "разишли" календари?
До размимоилажења две Нове године долази због реформе јулијанског и настанка грегоријанског календара 1582. године.
Упркос дуготрајном отпору претежно православних земаља, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца је 1919. године законом изједначила два календара, али Српска православна црква није.
Нема нерадних дана
Иако се данас радо дочекује по градским трговима и угоститељским објектима, српска Нова година, за разлику од оне друге, није државни празник и нерадни дан.
Обичаји који се поштују на овај празник
Православна Нова година назива се још и Мали Божић, а поклапа се и са црквеним празницама Обрезање Господа Исуса Христа и крсном славом Свети Василије Велики.
Тог дана једе се глава божићне печенице, а то је најчешће глава јагњета или прасета, а домаћице месе новогодишњу чесницу "Василицу".
Црква испраћа стару и дочекује нову годину на духовни начин, молитвама и богослужењима, али и благосиља све пристојне прославе, подсећајући да се у бројним црквеним домовима обележава овај значајан празник.
Тога дана у неким крајевима Србије спаљују се остаци бадњака, а поред василица месе се и крофне у које се, као и за Божић, ставља новчић.
Такође, верује се да, поред богате трпезе, на овај дан у кућу треба унети неку нову ствар, купљену тог дана, како би кућа и укућани током целе године имали напретка.
РТС