Сове лете без иједног шума: Симбол мудрости дане проводи у дремци

У античкој Грчкој сова је била симбол добре среће, а повезивали су је са богињом мудрости Атином којој је била омиљена птица. Сове су пронађене и на сликама у пећинама у Француској, египатским хијероглифима, уметности Маја, те одавно имају статус и уметничких симбола. Група сова назива се парламент, а не јато, а највећа популација зимујућих малих ушара на свету налази се у Кикинди.

Сове су ноћне грабљивице којих данас има око 250 врста и рачунају се у усамљене птице, које лове плен ноћу, док се дању одмарају. Имају скоро нечујан лет, што им је од велике помоћи при лову, али и сива боја која им служи као камуфлажа. Деле се у две фамилије- праве сове и кукувије. Углавно се хране ситним сисарима, птицама и инсектима, док се поједине врсте хране и рибом. Сове живе на свим континетима осим на Антарктику и великом делу Гренланда.

Бешумни лет је оно што карактерише ове ноћне грабљивице, јер им је перје јако меко, еластично, рашчешљано и повија се при најмањем потиску ваздуха. Перје им на предњем делу крила има тестераст облик, док су ноге обрасле густим перјем, те сова не може да направи ниједан шум. Добри су летачи са дугачким крилима. Дане проводе дремајући у крошњама дрвећа или стенама. Боја перја им варира од црне, сиве, тамно жуте или крем, до потпуно беле, зависно од поднебља у ком живе. Тело им је прошарано пругама, мрљама, таласима, линијама, што им је заштита, односно камуфлажа, те кукувије умеју да се шћућуре уз неки зид и да су неприметне, док сове које дане проводе уз кору дрвета, имају и одговарајућу камуфлажу.

Имају и оштар кљун, који им служи за кидање плена и који је снажно повијен према доле. Kanyе су им дуге, савијене и врло шиљасте, а спољни од три предња прста на ногама може да се покреће као обртни прст, што им такође помаже при лову, али и да обухвати грану, као и да се пентра по дрвећу.

Код већине врста женке су веће, теже и агресивније од мужјака и перје женке је обично шареније у односу на мужјака.

Имају изузетан слух и вид, који им омогућава да лове ноћу, али и да уоче плен са висине. Имају упадљив пернати оквир око очију који се назива фацијални диск. Оно што сви прво примете при погледу на ове птице су њихове крупне, избуљене и округле очи које су непокретне, те сова окреће целу главу како би преусмерила поглед. Главу може да окрене и до 180 степени, док неке врсте могу и до 270. Оне не могу да предмет фиксирају са оба ока као људи, већ сужавају видокруг и појачавају оштрину вида, те опажају облике и са велике удаљености. Сова нема мрежњаче по бочним површинама, већ само на задњем делу, где је вид најооштрији. Дневна светлост шкоди совама, те оне стално затварају очи жмиркајући.

Имају три пара капака, један им служи за спавање, други за трептање, док трећи чисти и спречава инфекције.

Совин слух је тако изоштрен да она моће да чује цијук миша и на 50 метара удаљености, чак и када лети. Имају асиметричне уши и могу тачно да утврде где се налази плен, иако га не виде.

М. Стакић