Sove lete bez ijednog šuma: Simbol mudrosti dane provodi u dremci

U antičkoj Grčkoj sova je bila simbol dobre sreće, a povezivali su je sa boginjom mudrosti Atinom kojoj je bila omiljena ptica. Sove su pronađene i na slikama u pećinama u Francuskoj, egipatskim hijeroglifima, umetnosti Maja, te odavno imaju status i umetničkih simbola. Grupa sova naziva se parlament, a ne jato, a najveća populacija zimujućih malih ušara na svetu nalazi se u Kikindi.

Sove su noćne grabljivice kojih danas ima oko 250 vrsta i računaju se u usamljene ptice, koje love plen noću, dok se danju odmaraju. Imaju skoro nečujan let, što im je od velike pomoći pri lovu, ali i siva boja koja im služi kao kamuflaža. Dele se u dve familije- prave sove i kukuvije. Uglavno se hrane sitnim sisarima, pticama i insektima, dok se pojedine vrste hrane i ribom. Sove žive na svim kontinetima osim na Antarktiku i velikom delu Grenlanda.

Bešumni let je ono što karakteriše ove noćne grabljivice, jer im je perje jako meko, elastično, raščešljano i povija se pri najmanjem potisku vazduha. Perje im na prednjem delu krila ima testerast oblik, dok su noge obrasle gustim perjem, te sova ne može da napravi nijedan šum. Dobri su letači sa dugačkim krilima. Dane provode dremajući u krošnjama drveća ili stenama. Boja perja im varira od crne, sive, tamno žute ili krem, do potpuno bele, zavisno od podneblja u kom žive. Telo im je prošarano prugama, mrljama, talasima, linijama, što im je zaštita, odnosno kamuflaža, te kukuvije umeju da se šćućure uz neki zid i da su neprimetne, dok sove koje dane provode uz koru drveta, imaju i odgovarajuću kamuflažu.

Imaju i oštar kljun, koji im služi za kidanje plena i koji je snažno povijen prema dole. Kanye su im duge, savijene i vrlo šiljaste, a spoljni od tri prednja prsta na nogama može da se pokreće kao obrtni prst, što im takođe pomaže pri lovu, ali i da obuhvati granu, kao i da se pentra po drveću.

Kod većine vrsta ženke su veće, teže i agresivnije od mužjaka i perje ženke je obično šarenije u odnosu na mužjaka.

Imaju izuzetan sluh i vid, koji im omogućava da love noću, ali i da uoče plen sa visine. Imaju upadljiv pernati okvir oko očiju koji se naziva facijalni disk. Ono što svi prvo primete pri pogledu na ove ptice su njihove krupne, izbuljene i okrugle oči koje su nepokretne, te sova okreće celu glavu kako bi preusmerila pogled. Glavu može da okrene i do 180 stepeni, dok neke vrste mogu i do 270. One ne mogu da predmet fiksiraju sa oba oka kao ljudi, već sužavaju vidokrug i pojačavaju oštrinu vida, te opažaju oblike i sa velike udaljenosti. Sova nema mrežnjače po bočnim površinama, već samo na zadnjem delu, gde je vid najooštriji. Dnevna svetlost škodi sovama, te one stalno zatvaraju oči žmirkajući.

Imaju tri para kapaka, jedan im služi za spavanje, drugi za treptanje, dok treći čisti i sprečava infekcije.

Sovin sluh je tako izoštren da ona moće da čuje cijuk miša i na 50 metara udaljenosti, čak i kada leti. Imaju asimetrične uši i mogu tačno da utvrde gde se nalazi plen, iako ga ne vide.

M. Stakić