Слободан Бода Нинковић: Не ценимо људе док им се нешто не деси

У тој галерији ликова, отуђених и саможивих, али и луцкастих и добродушних, познати глумац тумачи водоинсталатера Миленка, дежурног човека у згради који води рачуна о станарима ове усамљене београдске зграде, која, баш као и заједница коју су запустили, почиње убрзано да пропада. Станари „Комедије на три спрата” се у расплету радње нађу у ситуацијама које ће их терају да промисле о својим комшијама, љубавима, али и страховима, а Миленко, којег тумачи Бода, неће одустати од своје мисије - да им у решавању проблема безрезервно и пуним срцем помогне. Како је у разговору за наш лист рекао, убеђен је да данас и у стварном животу има много таквих ликова попут Миленка, али да се форсирају неке друге ствари и неки други „јунаци”.

– Мислим да све ове ликове из нашег филма препознајемо. Ово је мала зграда и на та три спрата живе три-четири породице, које су апсолутно упућене једна на другу и дуго живе заједно. Миленко њих сматра својом породицом и тешко му је да оде, а мора – истакао је Нинковић. – Станарима ове зграде се често чини да Миленко претерује у својој бризи, а он, пошто нема приватан живот, све прихвата као породицу и стално је спреман да, можда чак и без потребе, пита да ли треба да им изађе у сусрет. Филм третира тај дан кад он треба да оде у пензију, због чега му се прилично руши живот. Догоди се једна ситуација у згради коју он покушава да реши. То је његово животно дело, али нећу да откривам шта се дешава даље.

Познати глумац сматра да у нашем друштву постоји обичај да не ценимо довољно људе око себе док им се нешто лоше не деси, о чему говори и овај филм, а да тек онда схватимо да смо окружени добрим душама. Стога, ако је жртва потребна да бисмо се призвали памети, као у овом остварењу, онда је, како је Бода Нинковић рекао, она потпуно оправдана. Наш саговорник је рекао и да је улогу у филму прихватио без размишљања, те да је сада, када је он доживео свој биоскопски живот, врло задовољан овим остварењем, као и да је добар рецепт за то како може да се уради прича која није револуционарна, али има емоцију и у којој се сви препознајемо.

Трудим се да будем добар комшија

Глумац је испричао да је приватно често ван своје зграде, али да се труди да буде добар комшија, те да се свима радо јави и да буде са њима у добрим односима.

– Морам да признам да је мој улаз, који је некада био хаотичан, почео све боље да функционише, јер млади су почели да преузимају ствар и показало се стварно да може доста тога да се уради. Ево, чим су три млада човека узела да организују неке ствари одмах су почели и лифтови да функционишу, да буде чистије, одмах смо и пријатнији једни према другима – објаснио је Нинковић.

– Ово је, што је мени најдраже, један, ја бих га тако назвао, нормалан филм о малим стварима које живот значе. Мислим да је то врло битно јер је публика, ја мислим бар, засићена насиљем и тим црнилом које, чињеница, јесте у нашем окружењу, нажалост, и ја не мислим да ћемо сталним показивањем тога успети да тиме нешто променимо јер се надам да никоме не одговара таква ситуација. Ово је филм без агресије, који нема никакву претензију да било шта подцрта него да представи једну ситуацију људи који живе у малој згради и који имају све своје врлине и мане, сарађују, помажу се, а понекад се и одмажу – истакао је Бода Нинковић.

Глумац је истакао и да му је драго што је публика гледајући „Комедију на три спрата” препознала себе и људе са којима живе, те да сматра да је и неопходно да се кроз уметност вратимо најосновнијим вредностима и ономе што заиста чини живот, а то су ситне ствари, мале пажње и једноставан живот.

– Заборавили смо, нажалост, једни на друге зато што смо пристали да уђемо у врзино коло да јуримо за нечим, а не знамо за чим, а рекли су нам да је врло битно да будемо што бржи, а, у ствари, треба само мало да успоримо и да онда себи омогућимо да видимо своје ближње, драге, па и комшије, на крају крајева, и биће нам лепше – нагласио је Нинковић.

За њега су најизазовнији били снимајући дани у води, будући да је део радње смештен у једну катаклизмичну ситуацију, због које је цела екипа морала да снима у базену у близини Београда.

– То јесте био изазов, али ја сам такве сцене некако и прижељкивао. Волим изазове и волим да се играм. Било је напорно, врло хладно јер је било око 12 степени. Носили смо и заштитна одела, али то не значи много. Додуше, имали смо лепо обезбеђене услове, имали смо две сауне на том базену у ком смо радили,  тако да је то поприлично спасило ситуацију, иначе је могло да буде и другачије – закључио је Бода Нинковић.

Како је даље објаснио, његове колеге први пут су радиле са Сандром Митровић, а он је пре четири године са њом снимао њен испитни петнаестоминутни филм „Остоја превози клавире" и већ тада је увидео њен, како је рекао, изузетан таленат.

– Што је најважније, ради се о девојци која своје знање, а које уопште није мало, није гурала у први план, већ га је, врло вешто, користила за оно што хоће да уради и оствари. Ми смо толико мирно радили овај филм у дивном окружењу. Сандра је девојка која је на најбољи могући начин научила занат у одличним школама на западу, то се види и у овом филму, а има потребу да из нашег поднебља узме теме и прикаже их кроз свој рад – закључио је чувени глумац.

Владимир Бијелић