Slobodan Boda Ninković: Ne cenimo ljude dok im se nešto ne desi
U toploj filmskoj priči, koja prati komične i često sulude avanture stanara jedne naizgled sasvim obične stambene zgrade, koju je u svom debitantskom ostvarenju „Komedija na tri sprata” oslikala rediteljka Sandra Mitrović, glavnu ulogu tumači glumac Slobodan Boda Ninković.
U toj galeriji likova, otuđenih i samoživih, ali i luckastih i dobrodušnih, poznati glumac tumači vodoinstalatera Milenka, dežurnog čoveka u zgradi koji vodi računa o stanarima ove usamljene beogradske zgrade, koja, baš kao i zajednica koju su zapustili, počinje ubrzano da propada. Stanari „Komedije na tri sprata” se u raspletu radnje nađu u situacijama koje će ih teraju da promisle o svojim komšijama, ljubavima, ali i strahovima, a Milenko, kojeg tumači Boda, neće odustati od svoje misije - da im u rešavanju problema bezrezervno i punim srcem pomogne. Kako je u razgovoru za naš list rekao, ubeđen je da danas i u stvarnom životu ima mnogo takvih likova poput Milenka, ali da se forsiraju neke druge stvari i neki drugi „junaci”.
– Mislim da sve ove likove iz našeg filma prepoznajemo. Ovo je mala zgrada i na ta tri sprata žive tri-četiri porodice, koje su apsolutno upućene jedna na drugu i dugo žive zajedno. Milenko njih smatra svojom porodicom i teško mu je da ode, a mora – istakao je Ninković. – Stanarima ove zgrade se često čini da Milenko preteruje u svojoj brizi, a on, pošto nema privatan život, sve prihvata kao porodicu i stalno je spreman da, možda čak i bez potrebe, pita da li treba da im izađe u susret. Film tretira taj dan kad on treba da ode u penziju, zbog čega mu se prilično ruši život. Dogodi se jedna situacija u zgradi koju on pokušava da reši. To je njegovo životno delo, ali neću da otkrivam šta se dešava dalje.
Poznati glumac smatra da u našem društvu postoji običaj da ne cenimo dovoljno ljude oko sebe dok im se nešto loše ne desi, o čemu govori i ovaj film, a da tek onda shvatimo da smo okruženi dobrim dušama. Stoga, ako je žrtva potrebna da bismo se prizvali pameti, kao u ovom ostvarenju, onda je, kako je Boda Ninković rekao, ona potpuno opravdana. Naš sagovornik je rekao i da je ulogu u filmu prihvatio bez razmišljanja, te da je sada, kada je on doživeo svoj bioskopski život, vrlo zadovoljan ovim ostvarenjem, kao i da je dobar recept za to kako može da se uradi priča koja nije revolucionarna, ali ima emociju i u kojoj se svi prepoznajemo.
Trudim se da budem dobar komšija
Glumac je ispričao da je privatno često van svoje zgrade, ali da se trudi da bude dobar komšija, te da se svima rado javi i da bude sa njima u dobrim odnosima.
– Moram da priznam da je moj ulaz, koji je nekada bio haotičan, počeo sve bolje da funkcioniše, jer mladi su počeli da preuzimaju stvar i pokazalo se stvarno da može dosta toga da se uradi. Evo, čim su tri mlada čoveka uzela da organizuju neke stvari odmah su počeli i liftovi da funkcionišu, da bude čistije, odmah smo i prijatniji jedni prema drugima – objasnio je Ninković.
– Ovo je, što je meni najdraže, jedan, ja bih ga tako nazvao, normalan film o malim stvarima koje život znače. Mislim da je to vrlo bitno jer je publika, ja mislim bar, zasićena nasiljem i tim crnilom koje, činjenica, jeste u našem okruženju, nažalost, i ja ne mislim da ćemo stalnim pokazivanjem toga uspeti da time nešto promenimo jer se nadam da nikome ne odgovara takva situacija. Ovo je film bez agresije, koji nema nikakvu pretenziju da bilo šta podcrta nego da predstavi jednu situaciju ljudi koji žive u maloj zgradi i koji imaju sve svoje vrline i mane, sarađuju, pomažu se, a ponekad se i odmažu – istakao je Boda Ninković.
Glumac je istakao i da mu je drago što je publika gledajući „Komediju na tri sprata” prepoznala sebe i ljude sa kojima žive, te da smatra da je i neophodno da se kroz umetnost vratimo najosnovnijim vrednostima i onome što zaista čini život, a to su sitne stvari, male pažnje i jednostavan život.
– Zaboravili smo, nažalost, jedni na druge zato što smo pristali da uđemo u vrzino kolo da jurimo za nečim, a ne znamo za čim, a rekli su nam da je vrlo bitno da budemo što brži, a, u stvari, treba samo malo da usporimo i da onda sebi omogućimo da vidimo svoje bližnje, drage, pa i komšije, na kraju krajeva, i biće nam lepše – naglasio je Ninković.
Za njega su najizazovniji bili snimajući dani u vodi, budući da je deo radnje smešten u jednu kataklizmičnu situaciju, zbog koje je cela ekipa morala da snima u bazenu u blizini Beograda.
– To jeste bio izazov, ali ja sam takve scene nekako i priželjkivao. Volim izazove i volim da se igram. Bilo je naporno, vrlo hladno jer je bilo oko 12 stepeni. Nosili smo i zaštitna odela, ali to ne znači mnogo. Doduše, imali smo lepo obezbeđene uslove, imali smo dve saune na tom bazenu u kom smo radili, tako da je to poprilično spasilo situaciju, inače je moglo da bude i drugačije – zaključio je Boda Ninković.
Kako je dalje objasnio, njegove kolege prvi put su radile sa Sandrom Mitrović, a on je pre četiri godine sa njom snimao njen ispitni petnaestominutni film „Ostoja prevozi klavire" i već tada je uvideo njen, kako je rekao, izuzetan talenat.
– Što je najvažnije, radi se o devojci koja svoje znanje, a koje uopšte nije malo, nije gurala u prvi plan, već ga je, vrlo vešto, koristila za ono što hoće da uradi i ostvari. Mi smo toliko mirno radili ovaj film u divnom okruženju. Sandra je devojka koja je na najbolji mogući način naučila zanat u odličnim školama na zapadu, to se vidi i u ovom filmu, a ima potrebu da iz našeg podneblja uzme teme i prikaže ih kroz svoj rad – zaključio je čuveni glumac.
Vladimir Bijelić