Рафаел де ла Фуенте о улози у римејkу хит серије: „Династија” је опијум за сиромашне

„Династија” је у ТВ продукцију донела гламур и револуцију која је поставила нове стандарде у снимању серија. А, када је реч о гледаоцима, захваљујући серији прослављеног холивудског краља мелодраме и забаве за широке масе, продуцента Арона Спелинга, и данас се зна ко су Кристл, Алексис, Блејк, Фелон и Стивен, баш као што је још жив мит о моћним Карингтонима. Тек да и нове генерације не би заборавиле да „и богати плачу”, 2017. године стигао нам је и римејк популарне сапунице, који је захваљујући стриминг платформама постигао огроман успех. По две епизоде треће сезоне нове верзије „Династије” гледамо премијерно понедељком од 21 час на каналу Фокс Лајф, а у ексклузивном интервјуу за Дневников ТВ магазин један од главних глумаца магичне ТВ бајке о мукама сиротих богаташа, Рафаел де ла Фуенте, открива који је то тајни састојак који публику попут магнета привлачи скоро пола века дугој борби за надмоћ између Карингтонових и Колбијевих.

– Људи воле да виде кад се моћни муче. То вам је као да схватите да и Супермен може да крвари. Мало је сурово рећи да се гледаоци наслађују кад открију да и у свету богаташа не цветају руже и да се иза кулиса крију мрачне тајне, али управо то и јесте „Династија” – поручује на почетку разговора за наш лист познати венецуелански глумац Рафаел де ла Фуенте, коме је у популарној сапуници припала двострука част - да дочара један од култних ликова, чувену Семи Џо, али и да са њом прихвати још један „врућ кромпир”.

– Аманда Локхарт у оригиналу је то учинила маестрално. Сматрам да је рола Стивенове супруге Семи Џо њена животна улога. У новој „Династији” ја сам Сем Џонс. И то је био тек први велики изазов са којим сам морао да се ухватим у коштац у римејку. Други је тај да је продуцент Џош Шварц у новој верзији решио да не бежи од тога да је Стивен Карингтон хомосексуалац, већ је отишао корак даље. Доделио му је легитимног партнера - мене – искрено нам је рекао млади глумац.

Колико су блиске серије попут „Династије” данашњим генерацијама? Сведоци смо тога да се трендови у поп култури последњих година мењају преко ноћи…

– Богатих очева, добрих и лоших мајки и размажених ћерки које желе свет под ногама и да окриве своје родитеље за све што не ваља у њиховим животима увек ће бити. Сматрам да је „Династија” одличан концепт који се савршено уклапа у модерне ТВ трендове и да није нимало случајно што се жеља за римејком јавила баш сада. Истина, младим генерацијама данас будућност више кроје друштвене мреже и интернет инфлуенсери него родитељи и школа. Серије попут ове добар су бесплатан психолог за све оне који се у том осетљивом периоду сазревања боре са сумњама и питањима које не смеју да поставе. Можда је боље чути неке одговоре макар и од Стивена и Семија Џоа, него бити препуштен сам себи.  

Да ли је управо такав приступ оно што чини суштину „Династије”?

– Оригинална серија била контроверзна за своје време. Храбро се бавила забрањеним темама и потрудила се да никога не остави равнодушним. Наравно, оно што је било табу осамдесетих година прошлог века, данас је мање-више нормално. Или макар није разлог за каменовање (смех). У том погледу, донели смо неке нове контроверзе у нашу „Династију” тек да одржимо тај жар код публике и да оправдамо очекивања. „Династија” мора да подигне прашину. Међутим, оно основно што публику увек одушеви и даље је ту, а то су компликовани породични односи, моћ, новац, забрањене љубави и много добрих свађа и туча.   

Колико сте знали о „Династији” када сте добили улогу? Јесте ли гледали оригинал?

– Пореклом сам из Венецуеле. У нашој земљи „Династија” је била огроман хит. Све је било у духу ове серије - мода, фризуре, пило се само из кристалних чаша, жене су се делиле по томе да ли су биле за Алексис или Кристл, мушкарци су палили томпусе и маштали о Блејковом богатству. Тада је то била једна велика забава, али касније, када сам размишљао, схватио сам да је „Династија” била попут опијума за сиромашне. У њој су видели живот који немају. Када сам добио улогу, моји родитељи су били усхићени. На неки начин, мени се остварио њихов сан. Постао сам Карингтон (смех). Био је то и први пут да сам одгледао целу „Династију” у даху. Осећања су ми била помешана. Као серија, „Династија” је врхунска забава, али она је ипак прича о два света која деле непремостиве разлике. А те разлике су и  после пола века наша стварност. Није се много тога променило.

Ко је ваш Семи Џо и како се уклапа у нову „Династију”?

– У почетку, Семи је несташан момак који живот доживљава као велику забаву. Он је Кристалин рођак и у свет Карингтонових долази као Стивенова шема за једну ноћ. Он је чак украо и неки новац од Стивена, а све почне да се компликује у тренутку када схвати да се Кристл удаје баш за Стивеновог оца. Ипак, он и Стивен су од тада превалили завидну километражу по труцкавим путевима „Династије”. Оно што ме одушевљава код Семија јесте његов шарм. Та харизма и којом осваја људе, па му се праштају чак и убиства. Он је уметник завођења људи. То је једна од његових особина коју сам одувек желео да присвојим. Да ме научи то како да ми људи једу из руке попут птица. Баш због ликова попут његовог и волим посао којим се бавим. Било је предивно искуство открити свет „Династије”.

Шта би био највећи допринос „Династије” као друштвеног феномена? Да ли је ово само прича о томе да су недодирљиви и те како додирљиви или има и неку дубљу поруку? 

– „Династија” увек помера границе. Прва је била права друштвена револуција. Први пут сте у ударном термину на малом екрану имали мушкарца у главној роли који није позитивац, жену која није слаба и покорна, и многи то не знају, али то је прва америчка серија у којој жене нису биле закопчане до грла. О томе да сте на националној фреквенцији први могли да чујете реч хомосексуалац, као и да видите једног. Нова „Династија” имала је велики задатак. Да настави ту револуцију и оде корак даље. Позабавили смо се оним друштвеним проблемима који су данашње горуће теме. У први план смо поставили питање етничких мањина, па смо уместо платинасте блондине за Кристл одабрали латину, која је у оригалној серији евентуално могла да буде собарица. Такође, много отвореније смо се бавили питањем сексуалности. Бити геј данас није толики табу, али има ту других тема које су и даље веома шкакљиве, попут истоплних заједница. Укратко „Династију” доживљавам као слику једног времена. Не сумњам да ће она увек бити актуелна, јер ће увек бити тема које су трн у оку.

В. Бијелић