Rafael de la Fuente o ulozi u rimejku hit serije: „Dinastija” je opijum za siromašne
Kada je pre skoro četiri decenije sapunica „Dinastija” stigla na male ekrane i oduševila publiku širom sveta onim što, ispostavilo se, običan narod, najviše voli, a to su bez sumnje - spletke, intrige i prljav veš bogataša, niko nije ni sumnjao da je rođen televizijski fenomen.
„Dinastija” je u TV produkciju donela glamur i revoluciju koja je postavila nove standarde u snimanju serija. A, kada je reč o gledaocima, zahvaljujući seriji proslavljenog holivudskog kralja melodrame i zabave za široke mase, producenta Arona Spelinga, i danas se zna ko su Kristl, Aleksis, Blejk, Felon i Stiven, baš kao što je još živ mit o moćnim Karingtonima. Tek da i nove generacije ne bi zaboravile da „i bogati plaču”, 2017. godine stigao nam je i rimejk popularne sapunice, koji je zahvaljujući striming platformama postigao ogroman uspeh. Po dve epizode treće sezone nove verzije „Dinastije” gledamo premijerno ponedeljkom od 21 čas na kanalu Foks Lajf, a u ekskluzivnom intervjuu za Dnevnikov TV magazin jedan od glavnih glumaca magične TV bajke o mukama sirotih bogataša, Rafael de la Fuente, otkriva koji je to tajni sastojak koji publiku poput magneta privlači skoro pola veka dugoj borbi za nadmoć između Karingtonovih i Kolbijevih.
– Ljudi vole da vide kad se moćni muče. To vam je kao da shvatite da i Supermen može da krvari. Malo je surovo reći da se gledaoci naslađuju kad otkriju da i u svetu bogataša ne cvetaju ruže i da se iza kulisa kriju mračne tajne, ali upravo to i jeste „Dinastija” – poručuje na početku razgovora za naš list poznati venecuelanski glumac Rafael de la Fuente, kome je u popularnoj sapunici pripala dvostruka čast - da dočara jedan od kultnih likova, čuvenu Semi Džo, ali i da sa njom prihvati još jedan „vruć krompir”.
– Amanda Lokhart u originalu je to učinila maestralno. Smatram da je rola Stivenove supruge Semi Džo njena životna uloga. U novoj „Dinastiji” ja sam Sem Džons. I to je bio tek prvi veliki izazov sa kojim sam morao da se uhvatim u koštac u rimejku. Drugi je taj da je producent Džoš Švarc u novoj verziji rešio da ne beži od toga da je Stiven Karington homoseksualac, već je otišao korak dalje. Dodelio mu je legitimnog partnera - mene – iskreno nam je rekao mladi glumac.
Koliko su bliske serije poput „Dinastije” današnjim generacijama? Svedoci smo toga da se trendovi u pop kulturi poslednjih godina menjaju preko noći…
– Bogatih očeva, dobrih i loših majki i razmaženih ćerki koje žele svet pod nogama i da okrive svoje roditelje za sve što ne valja u njihovim životima uvek će biti. Smatram da je „Dinastija” odličan koncept koji se savršeno uklapa u moderne TV trendove i da nije nimalo slučajno što se želja za rimejkom javila baš sada. Istina, mladim generacijama danas budućnost više kroje društvene mreže i internet influenseri nego roditelji i škola. Serije poput ove dobar su besplatan psiholog za sve one koji se u tom osetljivom periodu sazrevanja bore sa sumnjama i pitanjima koje ne smeju da postave. Možda je bolje čuti neke odgovore makar i od Stivena i Semija Džoa, nego biti prepušten sam sebi.
Da li je upravo takav pristup ono što čini suštinu „Dinastije”?
– Originalna serija bila kontroverzna za svoje vreme. Hrabro se bavila zabranjenim temama i potrudila se da nikoga ne ostavi ravnodušnim. Naravno, ono što je bilo tabu osamdesetih godina prošlog veka, danas je manje-više normalno. Ili makar nije razlog za kamenovanje (smeh). U tom pogledu, doneli smo neke nove kontroverze u našu „Dinastiju” tek da održimo taj žar kod publike i da opravdamo očekivanja. „Dinastija” mora da podigne prašinu. Međutim, ono osnovno što publiku uvek oduševi i dalje je tu, a to su komplikovani porodični odnosi, moć, novac, zabranjene ljubavi i mnogo dobrih svađa i tuča.
Koliko ste znali o „Dinastiji” kada ste dobili ulogu? Jeste li gledali original?
– Poreklom sam iz Venecuele. U našoj zemlji „Dinastija” je bila ogroman hit. Sve je bilo u duhu ove serije - moda, frizure, pilo se samo iz kristalnih čaša, žene su se delile po tome da li su bile za Aleksis ili Kristl, muškarci su palili tompuse i maštali o Blejkovom bogatstvu. Tada je to bila jedna velika zabava, ali kasnije, kada sam razmišljao, shvatio sam da je „Dinastija” bila poput opijuma za siromašne. U njoj su videli život koji nemaju. Kada sam dobio ulogu, moji roditelji su bili ushićeni. Na neki način, meni se ostvario njihov san. Postao sam Karington (smeh). Bio je to i prvi put da sam odgledao celu „Dinastiju” u dahu. Osećanja su mi bila pomešana. Kao serija, „Dinastija” je vrhunska zabava, ali ona je ipak priča o dva sveta koja dele nepremostive razlike. A te razlike su i posle pola veka naša stvarnost. Nije se mnogo toga promenilo.
Ko je vaš Semi Džo i kako se uklapa u novu „Dinastiju”?
– U početku, Semi je nestašan momak koji život doživljava kao veliku zabavu. On je Kristalin rođak i u svet Karingtonovih dolazi kao Stivenova šema za jednu noć. On je čak ukrao i neki novac od Stivena, a sve počne da se komplikuje u trenutku kada shvati da se Kristl udaje baš za Stivenovog oca. Ipak, on i Stiven su od tada prevalili zavidnu kilometražu po truckavim putevima „Dinastije”. Ono što me oduševljava kod Semija jeste njegov šarm. Ta harizma i kojom osvaja ljude, pa mu se praštaju čak i ubistva. On je umetnik zavođenja ljudi. To je jedna od njegovih osobina koju sam oduvek želeo da prisvojim. Da me nauči to kako da mi ljudi jedu iz ruke poput ptica. Baš zbog likova poput njegovog i volim posao kojim se bavim. Bilo je predivno iskustvo otkriti svet „Dinastije”.
Šta bi bio najveći doprinos „Dinastije” kao društvenog fenomena? Da li je ovo samo priča o tome da su nedodirljivi i te kako dodirljivi ili ima i neku dublju poruku?
– „Dinastija” uvek pomera granice. Prva je bila prava društvena revolucija. Prvi put ste u udarnom terminu na malom ekranu imali muškarca u glavnoj roli koji nije pozitivac, ženu koja nije slaba i pokorna, i mnogi to ne znaju, ali to je prva američka serija u kojoj žene nisu bile zakopčane do grla. O tome da ste na nacionalnoj frekvenciji prvi mogli da čujete reč homoseksualac, kao i da vidite jednog. Nova „Dinastija” imala je veliki zadatak. Da nastavi tu revoluciju i ode korak dalje. Pozabavili smo se onim društvenim problemima koji su današnje goruće teme. U prvi plan smo postavili pitanje etničkih manjina, pa smo umesto platinaste blondine za Kristl odabrali latinu, koja je u origalnoj seriji eventualno mogla da bude sobarica. Takođe, mnogo otvorenije smo se bavili pitanjem seksualnosti. Biti gej danas nije toliki tabu, ali ima tu drugih tema koje su i dalje veoma škakljive, poput istoplnih zajednica. Ukratko „Dinastiju” doživljavam kao sliku jednog vremena. Ne sumnjam da će ona uvek biti aktuelna, jer će uvek biti tema koje su trn u oku.
V. Bijelić